САД и Кина: Ко би економски остао на ногама у случају рата око Тајвана

Тензије око Тајвана и све чешће помињање могућности оружаног сукоба између САД и НР Кине око тог острва стратеге и аналитичаре у Азијско-пацифичком региону наводе на размишљање о томе која би од те две земље боље поднела економски шок који би тај рат проузроковао.

САД и Кина: Ко би економски остао на ногама у случају рата око Тајвана САД и Кина: Ко би економски остао на ногама у случају рата око Тајвана

Економски рат између Сједињених Америчких Држава и Народне Републике Кине, који је, може се рећи, започео за владе бившег председника Доналда Трампа подизањем царине на кинеску робу и забранама коришћења америчких патената кинеском гиганту "Хуавеј", захуктава се последњих шест месеци.

Та ескалација, рецимо, огледа се у ускраћивању трансфера знања и коришћења америчких патената у области дизајна и израде чипова, као и опреме за њихову производњу.

Прети и потпуна забрана популарне кинеске апликације Тик-ток, која, мада се као и одбијање кинеских инвестиција у битну саобраћајну и телекомуникациону инфраструктуру правда безбедносним разлозима, има своје конкретне економске последице.

Но, више од те врсте трвења, дубоке последице по економију и живот грађана у тим земљама имао би прави оружани сукоб, од којег се од почетка руске интервенције у Украјини и посете председавајуће Доњег дома америчког парламента Ненси Пелоси Тајпеју у Источној Азији све више страхује.

Зато се намеће питање како би САД и Кина поднеле економску турбуленцију коју би евентуални судар њихових армија око Тајвана проузроковао.

Највећи економски партнер, највећи непријатељ

Живот обилује иронијом и противречностима. Стога можда и није чудно да су трка за материјалним богаћењем и благодети трговине, попут генерисања профита и доступности широке палете сировина и производа, међу узроцима парадоксалне ситуације у којој две државе које су највећи трговински партнери једна другу доживљавају као најозбиљнију претњу по сопствену безбедност.

Подаци сугеришу да, економски гледано, Вашингтон зависи више од Пекинга jер САД из Кине увозе више робе и услуга него из било које друге земље, док су, традиционално, највећи снабдевачи Кине Република Кореја и Јапан.

Мада је Јапан деценијама био највећи амерички поверилац, последњих година Кина је повремено преузимала то место, јер је држала између 1 и 1,3 билиона долара у америчким државним обвезницама.

Кина има јачу индустријску базу и ако би у случају рата на Тајвану изненада престала да снабдева америчко тржиште у САД би дошло до несташица много производа и поскупљења. Наиме, номинално највећа светска економија последњих деценија пролази кроз процес деиндустријализације услед пребацивања производних капацитета у иностранство и све већег ослањања на јефтиније стране производе, што је битно умањило њен производни сектор.

Науштрб производње и реалне економије у САД расте ослањање на финансијски сектор и услуге, као и на финансијске повластице које та држава црпе захваљујући чињеници да је њена валута доминантна светска монета за држање девизних резерви.

То значи да би у рафовима продавница робе широке потрошње у САД недостајало кућних апарата, одеће, играчака, алата и томе слично, мада би грађанство захваљујући резервама нафте и самодовољности у производњи хране вероватно имало довољно основних животних намирница.

Даље, рат би значио и да Кина престаје да купује америчке државне обвезнице, односно позајмљује новац Вашингтону. Штавише, врло је могуће да би она у том случају распродала вредносне хартије америчког порекла које већ поседује, што би изазвало пометњу на њиховом тржишту.

Америчке државне обвезнице би, бар привремено, због тога биле драстично обезвређене. Кина би могла и да одлучи да се ослободи веће количине долара мењајући их за злато и на тај начин такође проузрокује пад зелене валуте.

Несташице робе, поскупљења, пад вредности државних обвезница и посртање долара даље би вероватно изазвали велики пад потрошње становништва, резање државног буџета и подизање пореза у САД.

Мач са две оштрице

То би, међутим, значило и губитак огромног тржишта за Кину, будући да су Американци у години за нама увезли кинеске робе и услуга за чак 537 милијарди долара.

С обзиром на то да је могућ развој ситуације у којем би Вашингтон успео да убеди или присили своје војно-политичке савезника да уведу широки спектар санкција Кини, она би могла да у (осетној мери) изгуби и тржишта ЕУ (укупни обим размене у 2022. године 910 милијарди долара), Републике Кореје (312 милијарди у 2021) и Јапана (311 милијарди у 2021). То би, пак, довело до масовног затварања фабрика и сиромашења радника.

Треба узети у обзир и то да због деценијског територијалног спора и своје војне и финансијске подршке Пакистану Кина нема добре политичке односе са Индијом, због чега не може да са сигурношћу рачуна на њену (пуну) неутралност и тржиште. Влада у Њу Делхију је забранила коришћење око две стотине кинеских апликација у својој земљи након смртоносног инцидента у Хималајима 2020, када је у сукобу са Кинезима живот изгубило 20 индијских војника.

То наговештава да би Њу Делхи можда могао да у извесној мери искористи тренутак слабости Кине да кроз селективно затварање свог тржишта ослаби свог највећег геополитичког ривала, с којим је у 2021. имао трговинску размену од 120 милијарди долара.

Такође, куповна моћ кинеског становништва још није довољна да одмени губитак таквих великих муштерија као што су Американци и Европљани.

Штавише, рат око Тајвана практично би пресекао линије поморског снабдевања и затворио кинеске луке, што би бар привремено довело до озбиљних поремећаја на тржишту енергената и хране, те умањило размену и са пријатељски настројеним земљама.

Тако, мада је у 2022. остварила астрономски суфицит у спољној трговини од 878 милијарди долара, чиме је драстично побољшала сопствени светски рекорд од 676 милијарди, Кина би могла да искуси једну врсту пада у економски понор када је у питању трговинска размена са иностранством.

С друге стране, од Тајвана географски удаљене америчке луке наставиле би да неометано раде а држава да послује са својим другим важним трговинским партнерима, као што су Немачка, Јапан, Мексико и Канада.

Релативизација највећег противничког економског оружја

Међутим, када је реч о економском удару који би НР Кина претрпела губитком крупног и атрактивног америчког тржишта, интересантно је мишљење појединих пословних људи у САД који истичу да Кина, као велики амерички поверилац, практично Вашингтону позајмљује новац којим он купује кинеску робу и услуге.

По њиховом схватању, с обзиром на то да су САД муштерија која није заиста солвентна и кинеске производе купује на позајмицу, губитак америчког тржишта, заправо, за Кину не би био тако тежак како се мисли. Поготово што би долар пао, а јуан поскупео, услед чега би порасла куповна моћ кинеских предузећа и грађана, који би онда били у стању да повећају домаћу потрошњу и копнени и ваздушни увоз из пријатељских земаља и тако делимично упију произведену робу која се више не може извозити, односно, да покрију рупе настале губитком тржишта Запада.

С друге стране, противаргумент мишљењу да би Кина наглом распродајом могла да у знатној мери обори вредност америчких државних обвезница и влади у Вашингтону осетно отежа задуживање проузрокујући финансијски хаос у САД, јесте виђење да би америчка централна банка брзо зауставила тако насталу кризу пошто би те обвезнице сместа откупила. Да је Федерална банка способна да апсорбује државне обвезнице вредне око билион долара које су у кинеском власништву може се закључити на основу прошлих искустава – она је већ накуповала обвезница у вредности од чак 5,3 билиона (5.300 милијарди) долара, па се вероватно не би либила да оде још један корак даље.

Аргумент америчких аналитичара који сматрају да Пекинг не би покушао да финансијски озбиљно дестабилизује САД је да пад вредности америчког долара не би одговарао ни самој Кини јер она седи на дивовској врећи од 3,25 билиона долара девизних резерви. Такође, она још увек није у довољној мери изградила систем плаћања у којем би у спољној трговини јуан и валуте Кини политички блиских држава биле довољна алтернатива долару.

Независно од тога која од две земље би боље економски поднела евентуални рат на Тајвану, јасно је да би он био поражавајући у економском погледу за обе стране.

уторак, 21. мај 2024.
21° C

Коментари

Re: Poreklo
Чије гене носе народи у региону
Imam novcic od 1 centa dole je vrednost ponudjena 6000 dinara
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Imam mali novcic 1 cent
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Косовски вез
Нематеријална културна баштина Србије – косовски вез
Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара