Читај ми!

Роман Василенко за РТС: Казахстан и Србија на прагу унапређења сарадње на још виши ниво

Заменик министра спољних послова Казахстана Роман Василенко каже за РТС да Астана и Београд имају одличне односе и да су на прагу да их доведу на још виши ниво, пошто се у новембру очекује посета председника те земље. Василенко напомиње и да има простора да се унапреди економска сарадња, истичући одбрамбену индустрију и пољопривреду. Додаје да се ради и на културној сарадњи, али и на томе да се отвори директан лет између две престонице.

Уочи најављене посете Србији председника Казхстана Касима Токајева, о односима две земље, тренутној и потенцијалној сарадњи, учешћу на Специјализованој изложби "Експо 2027" у Београду и ситуацији у Астани у Јутарњем програму је говорио Роман Василенко.

Господине Василенко, како оцењујете стање политичког и економског дијалога између Казахстана и Србије?

- Казахстан и Србија имају одличне односе, и мислим да смо на прагу да их доведемо на квалитативнији нови виши ниво. Оно о чему говорим јесте да су наши председници ове године два пута разговарала телефоном. Договорили су се да се подигне ниво наше заједничке комисије коју ће водити министри Ивица Дачић и Серик Жумангарин.

У новембру очекујемо посету нашег председника Београду. Ово је што се тиче политичких односа. Kада је реч о економској сарадњи, мислим да трговинска размена расте, према нашој статистици, око 100 милиона долара годишње. Према српској статистици, то је око 400 милиона долара годишње. Чини ми се да је све то још увек на ниском нивоу и зато мислим да има много, много тога што можемо да урадимо заједно да унапредимо сарадњу, проширимо трговину.

У којим областима наше земље имају потенцијал за проширење сарадње?

- Једна посебна област је одбрамбена индустрија, а већ постоји добар ниво сарадње са компанијама као што је "Југоимпорт". Поред тога, пољопривреда и узгој и семенарство. Србија има одлично искуство у томе, а пољопривреда је једна од области у којој можемо веома добро да радимо заједно.

Око 10 или 11 докумената припрема се за потписивање до посете нашег председника, почев од сарадње између истраживачких института, универзитета, пореских органа, размени информација. Све ово се заснива на, као што сам рекао, одличном разумевању и сарадњи наших лидера.

Каква је ситуација у културној и друштвеној сфери?

- Па, срећни смо што овде у Београду имате улицу Астана. Астана је име наше престонице. Ту је и биста Жамбилу Жабаеву, једном од наших најпознатијих песника. Ми у Астани имамо Улицу Николе Тесле. Тиме се подиже свест о значају културне сарадње.

У Казахстану је нешто раније ове године, на наш језик преведена и издата књига, "На Дрини ћуприја". Наша амбасада ради на превођењу на српски избор песама једног од најпознатијих писаца. Желимо да се људи боље упознају.

Срећни смо што од 2011. године између наше две земље постоји безвизни режим, а знам да су наши председници разговарали о отварању директног лета између Астане и Београда. Морамо да радимо на томе и надамо се да ће се то можда догодити и да постанемо још ближи једни другима.

Како се данас живи у Казахстану?

- Казахстан је у протеклих пет година прошао низ реформи под председником Токајевом. Имали смо четири пакета политичко-економских реформи, поврх којих је дошла опсежна уставна реформа. Оно што сада градимо јесте праведан Казахстан, где свако може да се осећа сигурним да су му права заштићена и да има прилику да се економски истакне, да има пристојно образовање, пристојну здравствену заштиту.

Наша привреда расте последњих 25 година. Имали смо пад 2020. у време пандемије, али сада расте, за 3, 4, 5 одсто годишње, очекујемо да ће се наставити. Инфлација је, нажалост, била веома висока због рата у Украјини и утицаја на казахстанску економију, иако ми немамо ништа с тим, али смо погођени јер смо сусед Русији.

Ваш председник Токајев имао је недавно обраћање нацији. Кратка порука?

- Кратка порука је да морамо учинити више да побољшамо услове за приватна предузећа, приватнике. Реформисаћемо порески законик, још више ћемо дигитализовати нашу економију, ствараћемо центар дигиталне изврсности и развијаћемо људске ресурсе.

У последњих неколико година Казахстан је позвао више од 20 страних универзитета да оснују своје филијале код нас и желимо да се та сарадња настави. Морамо имати образованије становништво. Стопа писмености је 99 одсто, али треба више да се уради у погледу вишег и специјализованог образовања, то је био фокус обраћања председника.

У временима крхке глобалне безбедности, какав је приступ Казахстана одржавању стабилности у свету?

- Казахстан је земља која се граничи и са Русијом и са Кином. То су огромне земље, наши велики суседи, али још од наше независности одлучили смо да оно што треба да урадимо у спољнополитичком смислу јесте избалансирана и прагматична спољна политика, са приоритетом на узајамном поштовању и обострано корисним односима са свима. Као резултат тога, Казахстан тренутно нема напете или лоше односе ни са једном земљом на свету. Тако је већ 32 године наше независности и сигуран сам да ће се тако наставити.

Ми смо иницирали Конгрес поглавара светских и традиционалних религија. Одржава се у Казахстану и окупља поглаваре хришћанства, православне, католичке, и протестантске, исламистичке, будистичке религије. То је још једна област у којој интензивно радимо на дијалогу међу религијама у свету.

Постоји још много примера шта Казахстан покушава да уради на међународном плану. Подржавамо Повељу Уједињених нација, принципе Повеље Уједињених нација, пре свега територијалног интегритета држава и поштовање суверенитета држава као основе наших односа.

Србију очекује Екпо 2027 у Београду. Можете ли да поделите са нама искуство са Астаном 2017?

- Па, Астана 2017 је била успешна. Имали смо четири милиона посетилаца, укључујући 650.000 страних туриста који су посетили Астану током три месеца тог догађаја. Било је веома интересантних дискусија и размене искустава. Позајмили смо неке од идеја и сада их спроводимо. Оно што је важно за вас јесте да морате да имате на уму да искористите све што преостане након што се Експо заврши.

Ми сада имамо музеј енергије будућности, у бившим павиљонима имамо Пословни центар Астана, где је Међународни финансијски центар Астане, ИТ универзитет и многе друге институције.

У Београд треба да дође KazakhEkspo Congress, компанија одговорна за изложбе, и да о нашем учешћу разговарамо са српским партнерима. Ова важна изложба указаће на Балкан, Београд. Србија је економска сила у региону и мислим да ће имати велику корист од изложбе. Мени се свиђа и тема коју сте изабрали, то је нешто што сви треба да подржимо јер спорту и музици нису потребни преводи, тумачења, сви разумеју тај језик.

Очекујемо председника Токајева у новембру. Хвала вам на интервјуу.

четвртак, 10. октобар 2024.
16° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи