Хајдучија у Србији и Југославији: Хајдучија између анархије и аутократије

У трећој причи о хајдучији у Србији на прагу 20. века бавимо се последицама овог феномена, који је обележио предходних 50 година - упињања државе да се ,,удржави”, уреди и ојача с једне стране и чињенице да је на овим просторима почетком 20. века постојао највећи број паравојних јединица на свету.

И управо ту између анархије и аутократије отварамо нашу наредну причу о политичкој, тачније партијској злоупотреби хајдука и хајдучије, чије последице или оставштину живимо као друштво и дан-данас.

Хајдучке дружине као паравојне јединице успостављају готово паралелну власт у ондашњој Србији спроводећи на свој начин одређену партијску политику - најчешће политику Радикалне странке. То је ишло тако далеко да је, на пример, у периоду од само седам година крајем 19. века убијено чак 377 напредњака, 60 породица се иселило из Србије, а на стотине је пребијано, мучено, уништавана су им имања. Сматрали су их Радикалском војском а наш новинар Пера Тодоровић у својим извештајима са највећег судског процеса хајдуцима у Чачку (1897) називао их је и чедом полиције, невероватне корупције и немоћи власти, која није могла да се избори са овим проблемом.

Ови политички острашћени хајдуци у једном периоду су се толико осилили да су себе доживљавали као извршиоце државног посла, који имају своју мисију. Са оваквом атмосфером у земљи улазимо у 20. век, чији почетак су обележили изузетно бурни и крвави историјски догађаји који нам се нису, сада је јасно, догодили случајно.

Уредница и ауторка серијала је Оливера Панчић

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи