РТС 3: Програмска шема - среда, 09. сеп 2026
Жорди Саваљ диригује Бетовенову Мису Солемнис (R)
У амбијенту Богородичине цркве у Дрездену, једне од највећих евангелистичких цркава у Немачкој, 2023. године снимљен је изванредан концерт на ком је изведена „Миса Солемнис”, опус 123, Лудвига ван Бетовена (1770–1827). У продукцији Карл Мор и режији Бенжамена Блетона, диригент ове величанствене манифестације био је Жорди Саваљ, док су као солисти наступили мецосопран Оливија Вермулен, Мартин Плац – тенор, Мануел Валсер – баритон и Лина Џонсон – сопран.
Забрањено емитовање
, осим у: sr
РТС Лаб: Слушам (R)
Шта је звук и како настаје? Зашто у Свемиру влада тишина? Како архитектура обликује оно што чујемо и на који начин бука утиче на наше здравље?
Еко перспективе: Старо за ново (R)
Живимо толико брзим темпом да све ређе имамо времена да са пажњом погледамо околину - људе, ствари, природу. У свеопштој трци потрошачког друштва изгубила се култура поправљања. Олако бацамо ствари које се могу поправити.
Београдске оазе: Бела стена (R)
Београд са својом околином "крије" многобројне природне лепоте на само пар километара удаљености од градске вреве. О београдским оазама говоре наши познати и непознати суграђани, као и они који стицајем околности бораве у Београду.
Еко перспективе: Свет у капи воде (R)
На Институту за хемију, технологију и металургију у Београду у сарадњи са Националним институтом за пољопривреду, храну и животну средину из Француске и Институтом за истраживање вода из Норвешке реализује се пројекат развоја нових приступа у области биомониторинга квалитета воде „Biolaweb”.
Креативни дистрикт: Милош Лолић (R)
Ова епизода серијала „Креативни дикстрикт” посвећена је позоришном редитељу Милошу Лолићу. Он је један од највреднијих и најдоследнијих редитеља постјугословенског простора и за сада једини који је изградио константно присуство у позориштима немачког говорног подручја.
Београд свира: Кармина Бурана, концерт за виолину и оркестар (R)
Снимак концерта који је у Коларчевој задужбини, а на којем је наш прослављени виолиниста Стефан Миленковић предводио „Belgrade Chamber Orchestra”. Карл Орф је своје ремек-дело компоновао 1937. године, али га је поново транскрибовао 1956. за хор, солисте, два клавира и удараљке.
Остави све и читај: Радослав Зеленовић (R)
Мислим да је књига рефлекс, као дисање, каже у овом издању емисије „Остави све и читај” Радослав Зеленовић, дугогодишњи директор Југословенске кинотеке, филмски уредник, данас директор Аудио-визуелног архива и Центра за дигитализацију САНУ, пасионирани читалац и заљубљеник у књиге и књижевност.
Документарни филм: Дијанина деца (R)
Документарни филм ,,Дијанина деца” ауторке Слађане Зарић јесте прича о жени која је спасла више од 7.500 хиљада српске деце из усташког концентрационог логора Јасеновац. Дијана Обексер Будисављевић, Аустријанка удата за Србина, организовала је највећу акцију спасавања деце током Другог светског рата. Са групом сарадника из логора Јасеновац у Независној држави Хрватској од сигурне смрти спасла је на хиљаде малишана. Под притиском Немаца, којима нису одговарали хрватски злочини над српским становништвом, усташе су невољно пристале да дају дозволу да српску децу Дијана изведе из логора. У систему логора Јасеновац убијено је 19.433 српске, јеврејске и ромске деце. О храбрости и упорности Дијане Будисављевић, у документарном филму сведоче они чије је животе Дијана спасла – деца-логораши из Јасеновца.
Жорди Саваљ диригује Бетовенову Мису Солемнис (R)
У амбијенту Богородичине цркве у Дрездену, једне од највећих евангелистичких цркава у Немачкој, 2023. године снимљен је изванредан концерт на ком је изведена „Миса Солемнис”, опус 123, Лудвига ван Бетовена (1770–1827). У продукцији Карл Мор и режији Бенжамена Блетона, диригент ове величанствене манифестације био је Жорди Саваљ, док су као солисти наступили мецосопран Оливија Вермулен, Мартин Плац – тенор, Мануел Валсер – баритон и Лина Џонсон – сопран.
Забрањено емитовање
, осим у: sr
Час анатомије: Нови варваризам
Палеолит, најранији период у развоју људског дрштва, трајао је 2,6 милиона година. Модеран човек је Европу населио пре 40 хиљада година. Од Алтамире и пронађених пећинских цртежа који су настајали током хиљаду година до појаве модерног човека, људи су стварали. Сигурно је да наше сазнање о праксама најстаријих друштава много дугује управо уметничким артефактима. Цивилизације и епохе имају своје историографе, али такође имају и своје уметнике. А уметничка и историографска истина често нису компатибилне. Историограф, да парафразирамо Аристотела, описује ствари какве су биле, а уметност пише о стварима какве треба да буду. Уметност, у вечитом хуманистичком походу у будућност, услов је опстанка цивилизације.
Временска капсула: Тврђава Дијана
Пре две хиљаде година, Римљани су у Ђердапској регији на десној обали Дунава, на брегу по имену Караташ или Црни камен, изградили један од највећих војних логора. Подигли су га на излазу из Ђердапске клисуре.
Студио 6: Владимир Пејковић – Позоришни вртлог
Владимир Пејковић, наш композитор, први пут је у овим арaнжманима и облику одсвирао своју позоришну и филмску музику уживо пред публиком у студију. Поред Владимира Пејковића, на клавиру, клавијатурама и бас-гитари, наступили су и Соња Лончар и Андрија Павловић, клавијатуре и синтисајзери, Ања Ђорђевић, глас, Дамјан Бабић, гитара, Немања Аћимовић, удараљке и Душан Петровић, саксофон.
Hali Gali Mocumentary – Музичка атракција
Нова генерација београдских рокера у једном видео-арт колажу који екранизује компилацију Хали Гали
Читање позоришта: Вања Ејдус
Отворено о позоришту некад и сад, о глумачким изазовима, превазилажењу сујете и својеврсном брачном односу с позориштем. Глумица Вања Ејдус је првакиња драме Народног позоришта у Београду, трострука добитница Стеријине награде и других признања. Али о њеним глумачким и уметничким постигнућима не сведоче само награде, него посвећеност послу, сучељавање и превазилажење различитих изазова, богат, разноврстан репертоар који је одиграла и игра у позоришту. Огледала се у различитим ликовима и жанровима, у делима класика и савремених писаца, домаћих и страних.
Забрањено емитовање
, осим у: sr
Час анатомије: Нови варваризам (R)
Палеолит, најранији период у развоју људског дрштва, трајао је 2,6 милиона година. Модеран човек је Европу населио пре 40 хиљада година. Од Алтамире и пронађених пећинских цртежа који су настајали током хиљаду година до појаве модерног човека, људи су стварали. Сигурно је да наше сазнање о праксама најстаријих друштава много дугује управо уметничким артефактима. Цивилизације и епохе имају своје историографе, али такође имају и своје уметнике. А уметничка и историографска истина често нису компатибилне. Историограф, да парафразирамо Аристотела, описује ствари какве су биле, а уметност пише о стварима какве треба да буду. Уметност, у вечитом хуманистичком походу у будућност, услов је опстанка цивилизације.
Временска капсула: Тврђава Дијана (R)
Пре две хиљаде година, Римљани су у Ђердапској регији на десној обали Дунава, на брегу по имену Караташ или Црни камен, изградили један од највећих војних логора. Подигли су га на излазу из Ђердапске клисуре.
Студио 6: Владимир Пејковић – Позоришни вртлог (R)
Владимир Пејковић, наш композитор, први пут је у овим арaнжманима и облику одсвирао своју позоришну и филмску музику уживо пред публиком у студију. Поред Владимира Пејковића, на клавиру, клавијатурама и бас-гитари, наступили су и Соња Лончар и Андрија Павловић, клавијатуре и синтисајзери, Ања Ђорђевић, глас, Дамјан Бабић, гитара, Немања Аћимовић, удараљке и Душан Петровић, саксофон.
