Музика света – Тинаривен

Тинаривен је група из северног Малија која је настала 80-их година прошлог века у избегличким камповима у Либији, где су чланови боравили током устанка њихових сународника, Туарега. Прича о овом статаву почиње 1963. године, када је њихов оснивач и фронтмен, Ибрахим Аг Алхибиб, као четворогодишњак био сведок погубљења свог оца, туарешког побуњеника. Одрастајући након тога између пустиње и избегличких кампова, Ибрахим Аг Алхибиб је на гитари коју је сам направио од канте за уље, штапа, жице и кочнице за бицикл, почео да учи старе туарешке мелодије, модерне арапске поп песме и малијски блуз Алија Фарке Туреа.

Године 1979. обрео се у пустињској оази у Алжиру, где је упознао Туарежане са којима оснива музичку групу која ће свирати на свадбама и забавама за чланове своје прогнане заједнице. Од самог оснивања бавили су се темама прогнаних – носталгијом за домовином, чежњом и изгнанством. Бенд у то време није имао име, али су људи почели да их зову „Кел Тинаривен“, што на језику тамашек, једном од туарешких језика, значи „људи пустиње“ или „дечаци из пустиње“.

Њихов звук, међународно познат као пустињски блуз, краси преплитање електричних и акустичних гитара, а своју музику подражавају хипнотичким ритмовима које остварују пљескањем длановима и ударањем ручних бубњева, што је стил који Туарези називају „асуф“.

Након формирања групе Тинаривен у избегличком кампу 1979, њени чланови се по смиривању сукоба деведесетих година 20. века враћају у Мали, али ће из земље поново отићи 2011. Крајем 1991. године направили су свој први студијски снимак, а песма је носила јаку поруку народу Туарега – да окончају сва племенска ривалства и да се уједине како би се суочили са изазовима савременог света.

Почетком 2000-их, група Тинаривен је отворила врата новој генерацијски музичара која је одрастала на њиховим избегличким песмама, и тиме се придружила другим афричким бендовима који су више генарцијски, што им је омогућило да се развијају и мењају током деценија, па и да тако дуго остану на сцени.

Први велики успех на светској сцени имали су 2002. године, када су свирали у лондонској Асторији на позив бенда Роберта Планта. Уследили су наступи широм света, албуми које је критика веома добро прихватила, а њихов успон пратиле су и бројне номинације као и награде за најбоље world music албуме, и то Награда Радија БиБиСи 3, 2005. године, као и престижни Греми и Награда часописа Сонглајнс за 2012. годину. Прошле године објавили су свој девети студијски албум под називом „Amatssou“, који укључује додатне инструменте као што су бенџо и виолина.

Уредница емисије: Марија Вуковић