Najkulji zna koji je omot najkultniji

NAJKULTNIJI. Na jednoj grupi na Fejsbuku postavljeno je pitanje: „Koji je, po vašem mišljenju, najkultniji omot albuma?” Otud se mi pitamo da li postoji superlativ najkultniji?

Ali pre toga treba ponešto reći o poređenju prideva. Mogućnost poređenja imaju samo opisni pridevi: tih – tiši, zelen – zeleniji; ne i prisvojni jer sat ili je očev ili nije, kao ni gradivni, prozor ne može biti manje ili više staklen.

Od čist komparativ je čistiji, ne i „čišći”, od strog je stroži, ne „strožiji”, dok je od grdan i grđi i grdniji.

I od visokog ima neko viši, ne „višlji” ni „visočiji”, dok blizak ima dva komparativa bliži i bliskiji, a mrzak – mrži i mrskiji.

Postoje i oni nepravilne građe: od zlog i rđavog ima neko gori, i od lošeg ima gori, mada i lošiji.

NAJKULjI. A kako se grade komparativ i superlativ? Kod superlativa je lako, dodaje se prefiks naj- na oblik komparativa: najjači, najbolji, najtanji.

A komparativ se gradi tako što višesložnim (ređe jednosložnim) pridevima dodamo sufiks -iji: zeleniji, poznatiji; ili kada jednosložnima dodamo -ji: tiši, tvrđi.

Zato greše oni što kažu da treba reći „kuliji” i „najkuliji”, komparativ i superlativ od kul, pošto je jednosložna reč, trebalo bi da budu kulji i najkulji.

Ipak nisu, u literaturi se za pridev kul kaže da je omladinski žargon i da je nepromenljiv. Preuzeli smo ga iz engleskog (cool hladan) u značenju hladnokrvan, dobar, pogodan, interesantan.

VIŠI/VEĆI HONORAR. Od prideva velik komparativ je veći, pa kažemo veća država, porodica, brzina. A od visok komparativ je viši, tako da je viša planina, temperatura.

U prvom slučaju imamo poređenje po veličini, a u drugom po visini. Ponekad su oba komparativa prihvatljiva: viši/veći prihodi, viši/veći honorar.

NAJPUNIJI. Porede se samo opisni pridevi, ali ne svi. Kod nekih nema uvećavanja niti umanjivanja, dete ne može biti „bosije”, niti žena „trudnija”.

Tako ni čekaonice u domu zdravlja ne mogu biti punije pa ni najpunije, mogu ja biti puniji ako se prežderavam.

Ali u rečniku nalazimo primere: oplemeniti se znači postati savršeniji, vojnik je idealniji od kapitaliste, a najglavnija zanimanja pećinskog čoveka bila su lov i ribolov.

Može li se pridevima glavni, idealan i savršen dopustiti poređenje, zar ne nose već u sebi značenje najbolji mogući? Značenje ovih prideva je relativizirano u želji da se istakne maksimum osobine.

NAJKULTNIJI (NASTAVAK). Pridev kultni prvo se odnosio samo na kult, na vezu s kultom: kultni objekti, pesme, predmeti.

Onda je pod uticajem engleskog cult movie, dobio i značenje „prema kome se stvorio kult, koji ima mnogo obožavalaca: kultni film.”

Kult se odnosi prvenstveno na religiju, a drugu konotaciju je dobio kao neku vrstu hiperbole, da neko religiozno obožava neku stvar iz popularne kulture.

Komparativ „kultniji” i superlativ „najkultniji” nisu zabeleženi u literaturi, pa je na Fejsbuku možda bolje bilo pitati koji je najoriginalniji omot ili koji se omot posetiocima društvene mreže najviše dopada.

A može biti da „najkultniji” znači i jedno i drugo i/ili nešto treće. Biće da mlađe generacije pride nemaju otpor prema jezičkim novotarijama.