Visoke školarine - izazov za brucoše

Buduće akademce koji tokom septembarskog upisnog roka budu položili prijemni ispit i upisali željeni fakultet, očekuje sledeći, znatno teži ispit - plaćanje školarine za koje potencijalni brucoši i njihovi roditelji smatraju da su neopravdano visoke.

Učesnici nedavno održane debate "Visina školarina: da li je naše visoko školstvo jednako dostupno mladima u Srbiji?" složili su se da se dostupnost visokog školstva mladima u Srbiji i visina školarina na visokoškolskim institucijama ne mogu kao tema izdvojeno analizirati i da je potrebno raditi na reformi obrazovnog sistema u celini.

Na raspravi je ukazano na tržišnu orijentaciju privatnih fakulteta na kojima su školarine visoke ali je studentima olakšan prolaz (u odnosu na državne fakultete na kojima je prolaznost izuzetno niska), što predstavlja i dobru reklamu.

Sa druge strane, ukazano je i na nedostatke u načinima izvođenja nastave na državnim fakultetima kao jednom od razloga za opredeljenje brucoša za privatne fakultete (na kojima se više pažnje posvećuje studentima jer su manje grupe pri izvođenju nastave).

 

Studenti koji se odluče da školovanje nastave na privatnim fakultetima i visokim školama moraju da izdvoje od 900 do 4.600 evra po godini, u zavisnosti od univerziteta i usmerenja za koje se opredele.

Oni koji budu želeli da u septembarskom roku upišu fakultet na nekom od državnih ili privatnih univerziteta u Srbiji, naći će se pred pitanjem odnosa kvaliteta i cene privatnih u odnosu na državne fakultete, uzimajući u obzir da cene studiranja na nekim državnim fakultetima značajno premašuju školarinu na nekim privatnim.

Visine školarina su od 30.000 dinara koliko košta studiranje na Tehničkom fakultetu u Boru, do čak 240.000 dinara što je cena za studije Arhitekture na Univerzitetu u Beogradu.

U Srbiji je, po rečima direktorke Centra za obrazovne politike Martine Vukasović, slabo razvijen sistem studentskih kredita i stipendija, a dodatni problem je nepostojanje jasnih kriterijuma na osnovu kojih fakulteti određuju školarine, kao i netransparentnost finansijskog poslovanja fakulteta.

"Ceo proces određivanja visine školarina i trošenja sredstava prikupljenih kroz naplatu školarina trebalo bi da bude transparentniji, kao i samo finansijsko poslovanje visokoškolskih institucija", rekla je Vukasovićeva.

Prvi korak bi, po njenom mišljenju, trebalo da bude izmena Uredbe o finansiranju visokog obrazovanja i njeno usklađivanje sa Zakonom o visokom obrazovanju.

Bilo kako bilo, naši studenti ipak postižu zapažene rezultate na međunarodnim takmičenjima.

broj komentara 0 pošalji komentar