Мемоари губитника

Блер се понадао да ће апологијом рехабилитовати име. Штета што су његови некадашњи сарадници били бржи.

Јадан Тони Блер. Излашли су његови дуго најављивани мемоари. То је требало да буде велики тренутак. Три године пошто је напустио Даунинг Стрит, Блер добија прилику да поврати  позиције и одговори критичарима који му нису опростили што је подржао рат у Ираку.

Ово је прилика да проанализира своја достигнућа током деценије у кабинету премијера и да прикаже како је успео да обнови своју партију, Нове лабуристе, и три пута заредом победи на изборима. Блер је великодушно понудио да преда седам милиона долара од своје књиге "Путовање", као и ауторске хонораре добротворној организацији рањених војника.

Проблем је што је сувише касно. Овог лета обавезно штиво за читање су били мемоари Питера Менделсона, кључног саветника и каткад пријатеља Блера и Гордона Брауна. Биће тешко избрисати непријатну слику која је приказана у "Трећем човеку" и другим извештајима. Заборавите да је Тони Блер шармер који може све да освоји осмехом, који је увек био његов заштитни знак. То је био премијер, вечито заузет свађама са унутрашњом опозицијом која је била сувише слаба да би се супротставила.

Права истина је да Блеров Даунинг Стрит никада није био Камелот. Одавно је познато да су се односи између Брауна и Блера брзо покварили.

Чак пре него што је Блер победио на првим изборима 1997. године, тензије су биле очигледне за људе из непосредног окружења. Коментари Аластера Кембела, Блеровог бившег саветника за медије, који је овог лета објавио "Увод у моћ", могу се сматрати првима у низу дневника.

Коментаришући Браунову склоност параноји 1996. године, Блер се жали да је то изгледало као "носити се са девојком која мисли да имаш љубавницу сваки пут када погледаш другу".

Добро, већи део свега овога је већ доспео у медије. Приче о расколу су хранили вестминстерске новинаре током година Блерове владавине. Као и саопштења о Брауновом променљивом карактеру, о љутњи и бацању мобилних телефона. Али све приче тог типа су аутоматски одбациване као новинарски трачеви. И то су чинили Кембел и Менделсон. Бирачи су могли да бирају између тврдњи људи за односе са јавношћу из странке или штампе која воли скандале. Сад је најгоре потврђено, и то од стране оних који знају најбоље."Приче које су се порицале као нетачне, више једноставно не могу да се порекну".

Наиме, интензитет раскола сада делује још гори него што је пре саопштавано, пошто се раскол продубљивао док је Браун чекао да Блер испуни обећање и преда му власт. Контролишући финансије, канцелар је био у позицији да омета реформе, пре свега у јавним службама, које је Блер хтео да спроведе.

Према тврдњама Менделсона, премијер је многократно свог канцелара описивао као "лудог, лошег и опасног", "до бола тешког за сарадњу" и као особу "која не може да се промени".

Да ли имају било каквог значаја нови детаљи? Наравно, историчари могу бити заинтересовани за Блерову слабост у односу на свог ривала, јер Блер није сменио свог канцелара и ризиковао да изазове коначан раскол у странци. У једном тренутку, како пише Менделсон, он је разматрао планове о смањењу Браунове моћи. План под називом "Операција плишани меда" је предвиђао лишавање Министарства финансија власти, али касније је био одбачен.

Дакле, добијамо лидера чије је шарм и способности немогуће оспорити, али којег кваре неодлучност, страх од конфронтације и одбојност према досадним аспектима свакодневног управљања. "Блер је био политичар који је избегавао конфликте", каже професор историје на Универзитету Лидс Кевин Текстон. " Волео је да шармира". Исто тако, могао је да игнорише савете колега ако је већ имао своје мишљење: како је рекао Менделсон, развио је "способност да види у мраку" у својој посвећености рату у Ираку 2003. године, која га је коштала популарности код британске јавности.

Тајминг је погрешан и из разлога што се лабуристи спремају да изаберу новог лидера идућег месеца. Четири од пет кандидата су бивши министри, сви обележени као присталице Блера или Брауна. Живописни мемуари ће освежити сећање јавности на старе сукобе.

Колумниста Гардијана Џеки Ешли каже: "У ово, најопасније за будућност лабуриста време, навала помпезних описа грозота, чине ми се самодопадљивима и недисциплинованима". Поред тога, те грозоте је тешко учинити прихватљивима тиме што Нови лабуристи воле да се претварају да су високоморални. Браун је волео да се позива на свој "морални компас". Блер је говорио о влади која ће бити "беља од белог". Ма шта ново додали Блерови мемоари, историја ће, можда, овај период запамтити у сивим тоновима.

број коментара 5 Пошаљи коментар
(понедељак, 28. мар 2011, 17:03) - Yasna-Barcelona [нерегистровани]

Mediokritetni politicar

Citajuci komentare vasih citalac, ponekada se zaista iznenadim apoliticnom stavu i misljenju citalaca skoro rekla bih NAIVNOM.Gospodo Toni Bler nije bio visoki dotojnik crkve ili neke humanitarne organizacije vec predesednik vlade jedne od vodecih evropskih zemalja.Ocena njegovog politickog rada dopala se ona nama ili ne trebala bi da bude objektivna i postojuci taj kriterijum - gospodin Bler je jedan relativno uspeli politicar lisen svake profesionalne ETIKE (jer politicari je moraju imati, ako im nedostaje osrednji su politicari )i veoma los administratora zato je morao da podnese ostavku verujuci da ce na taj nacin manje stetiti Laburistima na sledecim izborima.

(субота, 02. окт 2010, 12:28) - anonymous-mi [нерегистровани]

Gospodo


Autor clanka je zaboravio samo jednu stvar:Bler je uspeo u svemu bitnom sto je zeleo.Od krojenja istorije i sudbine mnogih zemalja,do licnog uspeha i materijalnog blagostanja.Malo li je????Dali ste mozda culi da je zatvoren u kuci jer od sramote ne sme da se pojavi u javnosti?Prima najvece honorare za svoja predavanja,svuda ga pozivaju.Koliko je ovaj novinar dobio para da napise ovako glup clanak koji vredja inteligenciju svakog normalnog i informisanog coveka?

(уторак, 21. сеп 2010, 14:24) - anonymous [нерегистровани]

Revans.

Revansira ce mu se Bog i to u najskorije vreme.Da je nama naneo zla,tugu,jad i bedu to vec svi znamo ali naneli smo je mi sami sebi(vlada i politicari) vise nego iko pa onda krivimo druge.Ko ce koga ako ne srbin srbina.Takvi smo mi srbi zato nas stalno nesto i svrbi.

(недеља, 12. сеп 2010, 09:25) - anonymous [нерегистровани]

Taj ne bi ni slona zgazio

Irak je pregazio!

(субота, 04. сеп 2010, 19:36) - milorad [нерегистровани]

#zahvala#

Toni Bler je zasluzio da mu se Srbi revansiraju u bilo kojoj formi.Sacuvaj nas,Boze,od takvog politicara!