Читај ми!

Шта је Србија највише извозила у прошлој години и у које земље

Извоз се након октобра 2021. године изједначио са целом 2019. предковид годином а самим тим и са 2020. која је била слабија од 2019. Према подацима којима се сада располаже, у периоду јануар - новембар 2021. године извоз је износио 19,6 милијарди евра, што је за 2,3 милијарде евра више него у целој 2020. години, а остао је још један месец за анализу да би били познати коначни подаци. Игор Кроња из Привредне коморе Србије истакао је да ће извоз према неким пројекцијама порасти за четвртину.

Игор Кроња посебно подсећа на 2020. годину која је била шок не само за српску привреду него и за светску. У тој години су се десили прекиди у ланцима снабдевања, дошло је до повећања цена транспорта, уопште до генералне кризе.

Истакао је да је у прошлој години српска економија показала спремност да одреагује на промене, да је постигнута флексибилност, и одлични резултати. Извоз ће, како је нагласио, према неким пројекцијама порасти за четвртину.

Такође, додао је да нова ситуација отвара и нове могућности, приближава европске инвеститоре Србији да селе своје фабрике са Истока ка нашој земљи.

"Традиционално две трећине производа је пласирано на ЕУ,  а исто тако можемо рећи да мала предузећа пласирају своје производе како у ЕУ кроз ланце добављача тако исто и на тржиште региона самостално као произвођачи финалног производа", рекао је Кроња.

Најзначајнија извозна тржишта у 2021. су била Немачке, Италије БиХ, Румуније, Мађарске и тржиште Русије.

Шта се највише извозило

Кроња је указао и да су се отвориле могућности да српски произвођачи постану добављачи неких нових клијената из ЕУ и тиме су направили пробој ка тржишту Европе.

Приливом страних директних инвестиција у Србију дошле су нове технологије које су примењене кроз ауто, авио, електро и хемијску индустрију.  

"Када погледате српске компаније, односно страни инвеститори који су донели технологије покренули су низ малих и средњих предузећа која су ушла у ланце снабдевања. Тако можемо сматрати да се српски производ налази у неком од најновијих модела реномираних светских произвођача аутомобила. Србија има више фабрика гума, тако да је значајна на карти прозвођача пнеуматика", истакао је Кроња.

Наглашава и да је Србија остварила суфицит од јануара до октобра прошле године у износу од око милијарду евра у домену услуга, где доминира ИТ сектор.

Кукуруз и даље један од извозних адута

"Србија је четврти извозник кукуруза у Европи, такође имамо малину коју можемо сматрати светским брендом. Малина из Србије је препозната по свим континетнима по свом квалитету", навео је Кроња.

Такође, Србија је и један од највећих извозника јабука у Русију.  

Раст је забележен и у туризму. 

"Мислим да је српски туриста упознао Србију и видео да ова држава има много шта да понуди", сматра Кроња.  

Структура извоза је, како је оценио, значајно промењена. Почетком 2000-тих Србија је извозила сировине и неке примарне производе.

Какви су резултати по регионима

Очекивано, како је навео Кроња, београдски регион остварио је највећи извоз од 4,6 милијарде евра и то 23 посто укупног извоза.

Ту су и Јужнобачки и Сремски регион са 11,6 и 8,3 посто у укупном извозу.

Највећи раст је остварен у Борском региону а Моравички је остварио суфицит. Приметан је раст и слаборазвијеним региона као што су Јабланички и Топлички.

Увоз је, каже, такође растао.

"Србија је енергетски зависна земља, посебно нафтних деривата којима је цена скочила, исто тако увози разне сировине, репроматеријале, машине", саопштио је Игор Кроња.