Читај ми!

Зашто ће Русија трпети економске последице рата и по његовом окончању

Иако је српска привреда тешње повезана са руском од осталих земаља Западног Балкана, из бечког Института за међународне економске студије процењују да ће Србија ове године ипак остварити раст БДП-а од 3,5 одсто. Економиста бечког института Бранимир Јовановић каже за РТС да ће Русија највише осетити кризу изазвану ратом у Украјини, јер ће и по окончању сукоба бити затворена за модерне технологије.

Истраживање у десет европских земаља са више од осам хиљада учесника које преноси Вашингтон пост показује да се највише Европљана у вези са ратом у Украјини плаши зиме и још већих трошкова живота.

Бранимир Јовановић истиче да Европљане очекују још више цене хране, енергената, нафте, гаса, што ће довести до још веће инфлације која "једе" куповну моћ грађана и проузрокује пад потрошње и економских активности.

Подсећа да поред тога, због инфлације, све централне банке повећавају референтне каматне стопе, што води ка поскупљењу задуживања.

Са друге стране, указује на то да ће се глобално тек осетити пад финансијских тржишта – америчка берза је од почетка године већ пала за 20 одсто. Претходна два пута то је било пре две године за време пандемије и током кризе 2007. и 2008. године, подсећа Јовановић.

"Нико не може предвидети колико ће овог пута потрајати криза која зависи, пре свега, од рата, али ће стање у економији бити много горе него што се очекивало пре неколико месеци", оцењује Јовановић.

Зашто рубља јача у ратним условима

Економиста бечког института не слаже се са оценом Владимира Путина да су Европљани највећа жртва сопствених санкција. 

"Све би се ово догодило и да ЕУ није увела санкције – цене нафте и хране би скочиле јер се то дешава због рата у Украјини", каже Јовановић. Сматра да ће ипак Русија бити највећи губитник кризе.

Према проценама Института, руска економија ће ове године пасти за девет одсто. Још горе је то што ће Русија изгубити већи део свог потенцијала, биће изолована и по завршетку рата, а изгубиће приступ модерним технологијама, уверен је Јовановић.

Рубља је јача него пре рата, сматра Јовановић, јер нема одлива новца из земље, а увоз је блокиран.

"То се не одражава на животни стандард, иако имају приходе од продаје нафте и гаса. Вероватно ће достићи предратни БДП за пар година, али то ће бити само на папиру."

Понавља да ће животни стандард Руса бити много гори, јер неће бити приступа новим технологијама. Србија је најпогођенија у региону јер има најразвијеније односе са Русијом – шест до седам одсто укупног извоза завршава у Русији, а исто толики је проценат инвестиција из Русије.

О економским изгледима Србије

С друге стране, Јовановић каже да се ипак не очекује већа економска криза. Пројекција Института за Србију у 2022. је раст од 3,5%, од раније очекиваних пет одсто БДП-а

Наглашава да ће то бити највиши раст од земаља региона.

Мере владе оцењује као добре, наводећи пример ограничења цена основних животних намирница.

Јовановић позитивно оцењује нон-пејпер аустријске владе о фазном приступању ЕУ.

Документ се базира на три стуба – да земље Западног Балкана добију пун приступ фондовима ЕУ пре него што постану пуноправне чланице, да присуствују самитима ЕУ, а трећи је постепена интеграција на тржиште Уније, објашњава Јовановић.

Све то коче гломазна бирократија и конзервативни ставови, као и много чланица које нису отворене према идеји проширења. Постоји могућност да се због сукоба у Украјини ипак нешто слично овоме и оствари, закључује Бранимир Јовановић из бечког Института за међународне економске студије.