Читај ми!

Тихи рат Тиране и Техерана – хакери, дронови и претње

Иранска Револуционарна гарда запретила је нападима на базу иранских дисидената у Албанији, само дан пошто су хакери почели да објављују списак албанских политичара против којих, наводно, полиција води истраге. Влада у Тирани демантује упад у базу података министарства унутрашњих послова. Дипломатски односи двеју земаља не постоје од упада иранских хакера у албански систем у јулу и претходног удара иранских дисидената на системе власти у Техерану.

"Могућности иранских дронова нису ограничене на околне државе... Дроновима лако можемо да добацимо до базе Муџахедин-е Калка у Албанији", објавиле су иранске власти, неколико дана пошто је полиција у тој држави објавила да је та организација регрутовала 77 особа ухапшених током нереда у Ирану.

"Иран има невидљиве самоубилачке и јуришне дронове који могу да пређу раздаљину између Ирана и Албаније и нападну мету", тврде власти у Ирану, наводећи да према међународном праву имају право да нападну базе и припаднике Муџахедин-е Калка (МЕК) на начин на који су то чинили против Исламске државе Американци у Ираку и Сирији.

Иранске претње уследиле су после масовних протеста у тој држави због убиства Махсе Амини, за чију је смрт окривљена полиција. Током демонстрација, иранска полиција је ухапсила на хиљаде демонстраната, а активисти тврде да је убијено најмање 130 особа.

Власти у Техерану су за нереде окривили Израел, Америку и дисидентске групе, попут Муџахедин-е Калка, чијих 3.000 припадника већ десетак година живи у комплексу недалеко од Драча.

Од краја пролећа, припадници МЕК-а су оптуживани за упаде у базе података иранских институција, укључујући нафтну компанију и локалне власти у Техерану. Техеран је узвратио жестоким сајбер нападима којима је паралисан рад неколико албанских државних институција.

Истрага, у којој су учествовали "Мајкрософт" и амерички Федерални истражни биро открила је да су ти напади повезани са групама хакера блиских властима у Техерану, па је Албанија, убрзо затим, протерала комплетно дипломатско особље Ирана.

"Влада је одлучила да оконча дипломатске односе са Исламском Републиком Иран. Одлука на снагу ступа одмах", рекао почетком септембра албански премијер Еди Рама, објашњавајући да "драстична одлука одговара тежини претње коју је представљао сајбер напад."

Ирански лидер Али Хамнеи је, почетком 2020. године, Албанију назвао "малом, али злом европском државом у којој амерички елементи сарађују са иранским издајницима и кују планове против Исламске републике".

Две године касније, ирански хакери објавили су 1,7 гигабајта података за које тврде да су покупљени из базе података Мемекс, коју користи албанска полиција. Међу именима која су до сада објављена налазе се бивши и садашњи званичници владе у Тирани.

Албанска влада је од локалних медија затражила да не објављују ове податке, тврдећи да
се ради о фалсификатима, али је истовремено признала да у сарадњи са Мајкрософтом и Федералним истражним бироом ради на нормализацији рада "погођених система".

Некадашњи премијер Албаније Саљи Бериша, међутим, сматра да објављени документи ипак потичу из полицијског система, тврдећи да овакав развој ситуације представља озбиљан удар на безбедност државе.

"Категорично демантујемо да су двоје министара, као и бивши министар, предмет криминалистичке истраге", саопштила је албанска полиција, док је премијер Рама објављене документе назвао "монтираним".

Документи које су објавили ирански хакери написани су на енглеском језику, што у великој мери доводи у питање њихову аутентичност.

Албанске институције су, средином јула, биле мета жестоког сајбер напада, после којег су недељу дана остале паралисане бројне државне институције. Неколико америчких компанија које се баве дигиталном безбедношћу, укључујући и "Мандијант", са "приличном сигурношћу" су за кривце означили иранске хакере, који су желели да спрече конференцију контроверзне дисидентске организације Муџахедин-е Калк.

Албанија је, пре две године, због наводних планова за напад на базу организације Муџахедин-е Калк код Драча, већ прогнала двојицу иранских дипломата, што је ионако лоше односе две државе свело на најнижи могући ниво.

Спор Тиране и Техерана почео је када је 2011. године, тадашњи премијер Саљи Бериша, у жељи да удовољи Американцима, прихватио да код Драча смести неколико стотина припадника ове организације коју Иран сматра одговорном за издају и смрт најмање 12.000 војника.

Односи су додатно заоштрени крајем јануара, када су позиве на убиство иранског врховног вође ајатолаха Алија Хамнеија емитовале телевизије. Неколико сати касније, одговорност за напад приписана је хакерима, симпатизерима отпадничке организације Муџахедин-е Калк.

Упад у строго контролисани етар у први је план, после много година, избацио организацију чији су се припадници после низа сукоба са челницима Исламске Републике расули широм света, те главну базу, уз помоћ Американаца, успоставили у прилично тајанственом комплексу који је пре десетак година никао недалеко од Драча.