Читај ми!

Доња Градина, обележен Дан сећања на жртве злочина у Јасеновцу и НДХ

Полагањем венаца и цвећа и светом литургијом у Цркви Светих апостола Петра и Павла обележен је Дан сећања на жртве усташког злочина у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини.

Завршено обележавање Дана сећања на жртве усташког злочина

Додиковим обраћањем завршено је овогодишње обележавање Дана сећања на жртве усташког злочина.
Обраћања Александра Вучића, Жељке Цвијановић и Милорада Додика

Додик: Страшна је овде тишина

Српски члан председништва БиХ Милорад Додик рекао је у Доњој Градини да је Јасеновац, "то страшно, тужно, место злочина које је починила НДХ место и његовор одрастања, памћења и сећања".

Много сам спознао од својих рођака, комшија који су овде страдали, од њихових потомака, мада је мало људи преживело.

Прочитао је, напомиње, да је Хитлер рекао Павелићу да мора да буде нетолерантан према Србији и да их "очисти" у наредних 50 година.

"Тих 50 година се догодили крајем деведесетих година прошлог века. Наши партнери из међународне заједнице не могу да разумеју наше проблеме у БиХ", каже Додик.

Оно што је страшно на том месту је, истиче Додик, тишина.

"Волим свој народ, Републику Српску и Србију. Не мрзим никога и желим да живимо у миру. А наш синоним за мир је Република Српска. Србија и РС су гаранција мира на Балкану", казао је Додик.

Цвијановић: Неговање историјског памћења важно и за изградњу будућности

Председница Републике Српске Жељка Цвијановић истиче да се и ове године Дан сећања на жртве усташког злочина обележава са руководством Реупблике Србије да би се сачувало сећање на жртве убијене на најстрашнији начин.

"Над бруталношћу злочина у спровођењу политике истребљења згражавали су се и по злу познати нацисти, а захвaљујући преживелимa у пробоју Јасеновца истина о јасеновачким логорима смрти добила је прилику да угледа свјетлост дана коју морамо да сачувамо од сваког облика историјског ревизионизма", нагласила је Цвијановићева.

Према њеним речима, неговање историјског памћења важно је како и за саме жртве тако и за будућност коју можемо изградити само ако будемо учили из сопствених грешака.

"Никада се не сме дозвилити да заборав прекрије наша страдања, што је као тешка лекција на наплату дошло дведестих година прошлог века", навела је Цвијановићева.

Истакла је да је испит положен 9. јануара 1992. године када је створена Република Српска. "Цијена стварања РС је огромна али је много мања од оне коју смо платили у Јасеновцу и широм НДХ када нисмо имали своје институције", додала је Цвијановићева.

"Сада имамо два основна задатка – живјети као свој на своме и чување мира да бисмо генерацијама које долазе оставили безбједно, стабилно и перспективно окружење у којима могу живјети без страха од нових сукоба", рекла је, између осталог, Цвијановићева.

"Желимо да живимо у миру и слободи, и све што желимо себи, желимо и свим другим народима који живе у нашем окружењу. Желимо да сарадња, поштовање и међусобно разумијевање замјене свађе и сукобе, јер исувише добро знамо колика је њихова цијена", навела је Цвијановићева.

Истакла је да јој је жеља да и једни другима будемо добре комшије и партнери, а не непријатељи и противници.

"Ипак, то не зависи само од нас. Загледани смо у будућност, али немамо право да на том путу заборавимо прошлост. На то нас обавезује и овај највећи српски град под земљом над којим смо данас окупљени у болу и сјећању, као и сви мученици који у њему вјечно почивају. Све док их памтимо и док долазимо, Јасеновац и Доња Градина неће бити само мјеста бола и туге, већ и побједе живота над смрћу. Нека је вјечни помен свим жртвама", нагласила је председница Републике Српске.

Вучић: Нови Јасеновци и "Олује" неће се више догодити нашем народу

Председник Вучић изјавио је да никада више не смемо себе од света да одстранимо.
 

"Јер то је залог за будућност деце, да немамо више хумке и нова страдања. Нови Јасеновци и нове ‘Олује‘ неће се више догодити нашем народу. Сећање, једину препреку овим злочинима не смемо више никада да изгубимо", истако је Вучић.

"Разум једини одговор на оволику несрећу"

Председник Србије рекао је да данас сви имамо обавезу да говоримо.

Овакав злочин, наводи Вучић, може и сутра да се догоди неком другом и "ми морамо да га спречимо на време, овако говорећи, не штедећи ни себе говорећи и када смо ми чинили злочине, јер то мора да прави разлику између нас и других".

"Свет у коме нечије име од колевке до гроба не сме да буде споменуто, свет клања, више не сме никада да постане могућ. Ми такав свет данас спречавамо. Данас подсећајући на страхоту која нас је снашла подсећамо и на злочин који је у наше име почињен спремни да га никада не заборавимо, јер је разум једини одговор на оволику несрећу", истиче Вучић.

Вучић: Овде смо да укажемо поштовање страдалима и да се злочин никада не понови

Председник Србије Александар Вучић рекао је у обраћању у Доњој Градини да је тешко не остати нем над овим костима набијеним у плитку земљу.

"Тешко је не осетити немоћ над овим злочином над читавим једним народом, злочином истребљења коначним који је смишљен збвог теорије тла и крви, због уверења да неко има право на живот, а неко други не", наводи Вучић.

"Овде када дођем сетим се речи Симона Визентала који је убеђен да се историја понавља, а са њом и злочин. Упозоравао је да су информација и прича о том злочину начин да се не понови.

Овде смо да укажемо поштовање онима који су страдали, али и да се не понови никада више", казао је председник Вучић.

Тако масован злочин тешко је данас схватити, каже председни и додаје да се догодио у Јасеновцу, Јадовну, Пагу, Пребиловцима, учионицама...

"Убити Србина званично није био грех. Они који нису имали право на име и на веру и нацију. Чак је и име српска православна вера био забрањен. Таква дехуманизација није била забележена ни у нацистичкој Немачкој. Убијани су и Роми и Јевреји, а понајвише Срби. Не постоји израз који здравој свести може да приближи размере, боје, укус, бол тог злочина", истиче Вучић.

Жртвама се поклонили и представници амбасада у БиХ

Цвеће су положили и председница Удружења бивших логораша из Другог светског рата из Републике Српске, посланици Скупштине РС и Паралментарне скупштине БиХ, а за њима и представници амбасада у БиХ и министри у Влади РС.

Цвијановићева и Вучић положили венце на спомен-обележје

Венце су положили предаставници власти РС, предвођени председницом Српске Жељком Цвијановић, а одмах потом је то учинила и делегација Србије, на челу са председником Александром Вучићем.

Парастос на гробном пољу Тополе у Доњој Градини

У Доњој Градини где је било највеће стратиште концентрационог логора Јасеновац, одржан је парастос на гробном пољу Тополе.

"Културу сећања ко нема, он не може да има ни снагу за будућност"

Председник Србије Александар Вучић најавио је изградњу великог меморијалног комплекса у Доњој Градини.

"Културу сећања ко нема, он не може да има ни снагу за будућност", поручио је Вучић, након састанка у Козарској Дубици који је имао са начелницима општина Козарска Дубица, Костајница, Невесиње и Дрвар.

Главна тема састанка биле су инвестиције Србије и Српске у ове четири општине, које спадају међу неразвијене, као и помоћ у санацији штете од недавног земљотреса у Дубици и Костајници.

Састанку присуствовали су и српски члан и председавајући Председништва БиХ Милорад Додик, председница Републике Српске Жељка Цвијановић, председник Владе Републике Српске Радован Вишковић и предсједник Скупштине Недељко Чубриловић.

"Наша намера није да показујемо да симболично присуствујемо, него да помогнемо Републици Српској", истакао је председник Србије и додао да има три проблема.

"Први је тај да ми морамо да будемо дио Европе и света, други је да не постоји светски поредак. Под три, никада мање нису постојали морални принципи у светској политици. Тако да вам дође да се насмeјете када чујете оне који су разбијали Југославију да данас говоре како су за принцип непроменљивости граница, па потом и 2008. када су Србију исто су били за тај принцип, а данас све време то понављају", истакао је Вучић.

Србија издваја више од 10 милиона евра помоћи за три општине у РС и једну у Федерацији БиХ

Председник Србије Александар Вучић рекао је данас у Козарској Дубици да ће Србија помоћи Републици Српској.

"Србија ће издвојити више од 10 милиона евра помоћи за четири мале општине у Републици Српској, односно три у Републици Српској и једну у Федерацији БиХ", навео је Вучић.

Део те помоћи ће бити у новцу, а део у пројектима.

"Србија ће на сваки начин помоћи да људи могу да живе боље, да могу да виде своју будућност на својим огњиштима. Захвалан сам Републици Српској што увијек и без сујете и таштине разговара са нама и што довољно мудро и паметно траже. А ми, уколико смо у могућности, да привучемо стране директне инвестиције", казао је председник Србије.

Српски члан председништва БиХ Милорад Додок рекао је након састанка у Козарској Дубици да је захвалан Србији и њеном председнику Александру Вучићу на несебичној и континуираној помоћи коју пружа Републици Српској.

Вучић са начелницима четири општине из РС

Уочи посете спомен подручју Доња Градина, председник Александар Вучић састао се начелницима општина Kозарска Дубица, Kостајница, Невесиње и Дрвар.

Главна тема састанка биле су инвестиције Србије и Српске у ове четири општине, које спадају меду неразвијене, као и помоћ у санацији штете од недавног земљотреса у Дубици и Kостајници.

Светом литургијом у Цркви Светих апостола Петра и Павла у Козарској Дубици почело је обeлежавање Дана сећања на жртве усташког злочина у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини.

Програм је настављен у у Доњој Градини, где је било највеће стратиште концентрационог логора Јасеновац, верским обредом на гробном пољу Тополе и  полагањем венаца и цвећа.

Парастосу и полагању венаца присуствовали су председник Србије Александар Вучић, председавајући Председништва Босне и Херцеговине Милорад Додик, председница Републике Српске Жељка Цвијановић и премијер Радован Вишковић.

Логор Доња Градина оформљен је 1942. године у систему усташког логора Јасеновац, а био је активан све до завршетка Другог светског рата 1945. године и слома НДХ.

Простирао се на 116 хектара, са скоро 65.000 квадратних метара масовних гробница, а у њему је, убијено 360.000 људи, углавном Срба.