Ја водитељка, он цвећар, прича о нама која неће увенути

У наше двоипогодишње сусрете стало је прилично букета. Некад и два за један, али само ако су последњи. Последњи у жутој канти.

Нисмо се никада упознали. Он је „комшија", ја сам „драга водитељка". Он увек има најлепше руже, чак и зими. Ја увек неку сићу за букетић који завршава на столу у редакцији.

Он „ћао, драга водитељко, ја „добар дан, комшо!"

У то двоипогодишње непознанство стаје прилично букета. Некад и два за један, али само ако су последњи. Последњи у жутој канти.

Волим то ишчекивање, онда када трола крене узбрдо, ту, надомак степеница на којима комшија свакодневно шеретски митингује.

То је његова агора, његов круг. Говори о времену, невремену, људима, нељудима. Често о РТС-у. Пита: "Како тамо код вас..."

Тај ћошак преко пута  "Лондона" је његов. Или сам му га прикачила оног фебруара кад смо се први пут неупознали.

Нису лепе само руже. Ситни, розикасти каранфили увек ме врате у Рођину башту и пролећа која се не враћају.

Комшија не слути да је магичном букету баш све дозвољено док водитељка, корачајући ка Таковској 10, уствари свраћа до оне давно зарасле баште којој су се дивиле све комшије.

Са лалама је тек за причу! Једном је рекао да уз мене никако не иду оне црвене. Нисам питала зашто. Не знам човека.

Кад је овог чудног априла код мојих у дворишту почела чаролија ружа, сетих се комшије. Како ли је? Шта ли ради? Како живи у доба Короне?

Кад све ово прође, купујем целу ону жуту канту, помислих.

И тако сам тих дана, а први пут у животу, на свом балкону засадила цвеће. Нема ружа, али шарени се, комшије кажу да је баш лепо.

По савету другарице и колегинице из "Око магазина", Драгане, отпевах цвећу и песму. Гаго, нисам се шалила, ниси ни ти. Комшији би се сигурно допао тај мој цветни жур уз „Јутрос ми је ружа процветала..."!

Прошлог петка, коначно, живот се наставио скоро па уобичајеним ритмом. Са Анетом сам договорила тачно у два. Нема кашњења. Стиже трола, иде она узбрдица, па станица.

Букет најлепших пудер розе пупољака на степеницама...

То су те, његове, купујем, вадим новчаник, гледам лево па десно, нема никога. Један господин прилази, питам "Пошто", не питам где је комшија, искочиће већ, однекуд...

Господин одмахује, нешто ми показује. Показује ми да подигнем главу.

...........

Црно и бело. Бели папир, слова црна. Отишао је двадесет првог мајског дана, два сата после поднева. Није било изненада. Иза себе је оставио супругу и два сина.

Комшија. Комшија Мика.

Рођен у години рођења мојих родитеља. Нисам стигла да му испричам за ону башту, ни да ми је доносио срећу у букетима, ни да се лепо смејао, ни да појма немам зашто сам му говорила комшија, кад живим километрима далеко..

Нисам стигла да пружим руку и кажем: "Ана."

Нисам...

Лаку ноћ, комшија. Ваша драга водитељка ће увек тражити ону жуту канту, тамо доле испод РТС-а, тамо преко пута "Лондона", тамо где је станица код "Београђанке", где је већ почела да се увија и заплиће пузавица једног сећања

број коментара 8 Пошаљи коментар
(недеља, 23. авг 2020, 11:03) - Petar [нерегистровани]

jpet

Ana, vi ste lepi i spolja i iznutra. Ne bi bilo previse kada bi bilo jos osoba kao sto ste vi,

(уторак, 02. јун 2020, 18:03) - anonymous [нерегистровани]

Hvala

Konačno jedan tekst koji nije pisao ljuti, razočarani robot. Svi tekstovi nekako liče jedan na drugi bez obzira na temu, ali ovaj je pravi ljudski, bez previše čudnih reči, čitljiv, jasan i životni. Meni će dugo ostati knedla u grlu i setiću svaki put kad prodjem tom uzbrdicom čoveka kojeg nikad nisam poznavala.
Neka ova priča bude nauk da ništa ne ostavljamo za sutra, jer možda više neće biti prilike.
Hvala Ana

(уторак, 02. јун 2020, 17:31) - Olivera [нерегистровани]

Divna priča

Divna priča

(уторак, 02. јун 2020, 16:37) - anonymous [нерегистровани]

Samo cvijece vene...

A prica se kao svijeca gasi..
Vjetar je prici odnio rijeci.
Tvoja je prica zauvijek prazna...

(недеља, 31. мај 2020, 00:56) - Vana [нерегистровани]

Istina

Ovaj tekst me je zaista dirnuo. Svaka čast na umeću izražavanja.

(субота, 30. мај 2020, 22:51) - anonymous [нерегистровани]

Ruže

Divan tekst, napisan iz srca i duše. Baš me dirnuo.

(субота, 30. мај 2020, 21:42) - anonymous [нерегистровани]

Ја водитељка, он цвећар, прича о нама која неће увенути

Svidela mi se prica. Poetski napisano. Bravo. Nadam se da ce u buducnosti biti napisano jos prica.
Pozdrav.
Z.

(субота, 30. мај 2020, 20:11) - anonymous [нерегистровани]

Kakva priča!

Zapravo, kakav je život!
Sada smo svi saznali za divnog prodavca.
Počeo je njegov drugi život.
U našoj mašti i sećanjima.
Vama preporuka-pišite! Umete i imate šta da kažete!