Трпела сам изливе беса таксисте, а онда ми је прекипело

Оператер ми је рекао да ће такси доћи за седам минута. Пошто сам журила да стигнем на посао, то ми је деловало као вечност. Зато сам се и обрадовала када је стигао за пет. А онда је почео психички да ме малтретира.

Када се возим таксијем, држим се општеприхваћених тема: временске прилике, гужве у граду, непажљиви пешаци. Даље од тога не идем. Не знам ко заправо седи за воланом, исто као што ни он не зна ко му је путник.

Када су прошле године таксисти штрајковали због Car:go-а, наслушала сам се свега и свачега. Сав бес који се сакупио у возачима, морали су да поделе са мном, иако смо ми, најобичнији грађани, највише трпели због њихових блокада улица.

А ја сам само хтела да ме превезу од тачке А до тачке Б и размишљала о томе како ћу следећи пут да узмем баш тај Car:go, њима у инат. Они бар не оптерећују муштерије, па макар то било и само због могућности негативне рецензије од стране путника.

Увек сам ћутала.

Када је, након свега пет минута таксиста овај пут стигао, рекла сам да је баш супер што је поранио и сугерисала куда да идемо због радова на путевима. Ништа више од тога. Започела је најдужа вожња у мом животу.

Сав гнев који се у њему гомилао дуже време, одједном је експлодирао. Уз жустре гестикулације, клаћење у седишту, непрестано окретање ка мени, повишен тон и по неку псовку, критиковао је радове у Београду, уређење Трга републике, власт, сматрао је да баш ја треба да чујем његово мишљење о РТС-у, а као и сви домаћи стручњаци, није заобишао ни питање короне и цене маски. Стигао је и до навијача Звезде и Партизана и њихове "поделе сектора", а своје место су нашли и хомосексуалци и усташе.

Притом, он не може да зна да ли сам ја геј, да ли сам хрватског порекла, да ли ми је мајка или отац члан Кризног штаба, или ми је брат у Алкатразу.

Осећала сам се нападнутом. Седим у аутомобилу, са човеком којег не познајем, који 10 минута виче. Плашим се било шта да кажем, да га додатно не наљутим. Са толико гнева у себи, плашим се и да би могао да буде насилан, иако сам истовремено свесна да ништа од тога на шта он кука није упућено мени. Ја сам у том тренутку његов психотерапеут, који седи и ћути и захвалан је на прегради која нас дели (хвала короно).

Да ли треба нешто да кажем, или је боље да само ћутим и надам се да ће он престати да говори? Али вика не престаје, а ја не треба да будем жртва психичког малтретирања, ја сам само муштерија која тај превоз плаћа. Смишљала сам шта бих могла да одговорим, али ми је било јасно да ћу само ући у расправу у којој не побеђују аргументи. Шта ми је преостало? Да запамтим број таксисте и зовем централу да се жалим на његово понашање?

Сетила сам се како је једна моја другарица решила сличну ситуацију: Само је рекла - платила сам вам да возите.

Када смо били довољно близу одредишта, да у случају да ме избаци из возила могу пешке да стигнем, рекла сам му: "Ви сте мене толико напунили негативном енергијом, а ја сам само хтела да ме превезете и за то вас плаћам".

Онда се све променило, почео је да се извињава, да објашњава како је несрећан јер му дете по завршетку факултета осам година није могло да нађе посао, па се одселило из Србије.

"Имаш ли посао", питао ме. Имам. "Јеси ли задовољна?" Јесам. Довиђења.

Да је бар био Car:go, могла бих да му дам високу двојку - ипак се извинио, а читава сам стигла на одредиште.

Када већ плаћам услугу такси превоза, и то не мало, нисам дужна да слушам туђе проблеме, довољни су ми моји. Исто тако ни фризери у салону не морају да слушају моје исповести. За то ћу се, ако мислим да је потребно, обратити психологу, који за то јесте плаћен, или свештенику који нема избор. Неким мојим онлајн пријатељима за то служе друштвене мреже, и то је у реду, јер тамо бар могу да их "отпратим" или "сакријем" ако не желим да читам.

Знам за један козметички салон у којем се власница "заштитила" од својих муштерија тако што је ставила напомену на улазу да је забрањен разговор о приватним стварима са радницима. Ако може да се стави знак да је забрањено пушење и улазак кућних љубимаца, такси удружења би могла да ставе налепницу којом ће заштитити и путнике и возаче непотребне приче, или да их приликом наручивања возила питају да ли то желе. Па ко воли, нек изволи.

Ја нећу више да ћутим, јер онда ће и особа која после мене буде села у тај такси такође трпети исту врсту (ненамерног) насиља.

број коментара 19 Пошаљи коментар
(уторак, 02. јун 2020, 13:42) - anonymous [нерегистровани]

Žena sama u taksiju

Meni se u Novom Pazaru dva puta desilo da sam fizički napadnuta jer su čuli Vojvođanski naglasak, pa je krenuo prvo govor kako mi u Vojvodini imamo demokratiju pa i žena sme što i muškarac i tada dolazi do napada, oba puta isto.
Tamošnji prijatelji su mi pomogli i sugerisali da prijavim policiji, što sam odbila da ne bi ispalo da ih neko "ugnjetava".
Sigurna sam da se razne neprijatnisti događaju i u Beogradu.
Medjutim, čovek iz ovog članka je čovek, ne mašina.
Iz malog sam grada i znam sve o problemima jednog od taksista i nikada ne bih rekla da me on zrači negativnom energijom, naprotiv, to nam je prilika da saslušamo nekoga u nevolji što je dobro delo i hrani dušu.

(уторак, 02. јун 2020, 10:32) - anonymous [нерегистровани]

Превоз

Феноменалан текст! Све је сажето у овоме, јер таксисти често путнике доживљавају као психотерапеута којем треба да се испразне. Због тога се возим само са Кар-го-ом!

(уторак, 02. јун 2020, 10:30) - anonymous [нерегистровани]

@obmana

Kakav botovski komentar. Iz principa se vise ne vozim taksijem zato sto Car:Go em ne naplacuje start, em ne moram da slusam gluposti ljudi koji cesto nemaju predstavu o cemu pricaju, dok pogotovo mrzim kada pokrenu pricu o politici.

(уторак, 02. јун 2020, 09:23) - глас разума [нерегистровани]

Где се деде људскост?

Ово је класична прича... Таксиста, незадовољан собом и својим животом је очекивао подршку свог путника... да чује од још неког да то разуме и подржава, мислим да је том човеку то тад било потребно, те је зато и улетео у причу... мислио је само на себе и своје емоције тог часа, и није га ни било брига како се путник, то јест путница осећа, што је крајње себично и сведочи о мањку људскости и бриге за друге. Са друге стране имамо нервозну путницу која жури негде да стигне и није расположена да слуша кукњаву таксисте, јер и она има своје животне проблеме, те жели само мирну, тиху и брзу вожњу до циља. Она свакако није дужна да слуша било чије жалопојке, али је по мени пропустила прилику да децентно стави до знања да није расположена за такву причу, а то се ради тако што потврди све што јој саговорник каже и на то дода, да живот није једноставан и да сви имамо неке своје борбе. Пристојни људи се у таквим ситуацијама зауставе са својом кукњавом и ситуација деескалира. Можда ви госпођо немате довољно животног искуства, да у таквим ситуацијама нађете прави начин да смирите саговорника, коме је само потребно да га неко разуме и потврди што прича, наравно као путница немате ту обавезу, али је људски показати макар минимум неког разумевања, за неког за кога можда тог дана нико други није имао разумевања... Не одричимо се тако олако људскости, која је свима нама прекопотребна!

(понедељак, 01. јун 2020, 10:25) - anonymous [нерегистровани]

Роботизација

Сви да ставе налепнице на својим радним местима: "Радимо само шта смо у обавези". У преводу, ми смо роботи, а не људи.
Баш пропадамо у неком људском смислу.

(недеља, 31. мај 2020, 15:18) - Pera [нерегистровани]

Obmana

Postovana tekst je klasican spin podrska nelegalnom prevozu putem aplikacija.sa njima uvek problem kasne neznaju adresu neprofesionalni vozaci.. Inace 16 godina koristim taxi bez ikakvih problema uvek tacni. Podrska za taxiste i uvek samo taxi. Hvala

(недеља, 31. мај 2020, 11:05) - anonymous [нерегистровани]

taksi mušerija

Poštovana gospođo, mogli ste da stavite do znanja da ne želite da slušate, mogli ste da izađete iz vozila, nego da se žalite što je vozač razgovarao sa mušterijom.
Koristim taksi godinama i uvek su ljubazni i kukturni...


(субота, 30. мај 2020, 23:42) - Boško [нерегистровани]

Sramota, ali čija...?

Poštovana gospođo,
Iako je ovo očigledno naručen i plaćen tekst,odgovoriću vam zbog ostalih čitalaca, ovog, najblaže rečeno, sumnjivog članka...
Da li ste ikada doživeli neku neprijatnost kod lekara, u policiji, u opštini,u prodavnici, na ulici...?
Pretpostavljam da jeste...
A da li ste o svim tim neprijatnostima, ili barem nekima od njih, pisali sredstvima javnog informisanja i žalili se, kao što se u ovom članku žalite na taksiste...?
Pretpostavljam da niste....
Zašto onda ovo radite...?
U stvari, znam odgovor...

(субота, 30. мај 2020, 23:23) - Taxista [нерегистровани]

Greška

Koju je ova gospođa napravila je ta što nije prijavila dotičnog taxistu. Ovako je ocrnila celu taxi službu, što nije u redu. Ja sam taxista 22 godine i NIKADA prvi ne počinjem priču. Kada stranka započne razgovor ja se samo nadovežem. Mislim da nije u redu zbog izdvojeno slučaja ocrniti celu službu i ljude koji časno i odgovorno obavljaju svoj posao.

(субота, 30. мај 2020, 01:16) - Milan [нерегистровани]

E bas svasta!

Bio sam taksista 15 gpdina. Sta sam ja za to vreme doziveo od musterija, ovaj tekst ne moze ni vodu da donese...