Читај ми!

Руски гас за Европу – долази зима, дуга и хладна

Гаспром не допуњава складишта гаса у ЕУ. Да ли Москва тиме врши притисак не би ли се довршила градња Северног тока 2? После година противљења, изгледа да је и Вашингтон пристао на компромис око тог гасовода.

Када су зиме дуге и хладне, као што је била прошла у Европи, онда се више греје. Кад се више греје, складишта гаса остају скоро празна. То је онда пословна срећа за руски државни Гаспром, главног снабдевача европског тржишта, који може више да прода.

Но, вести са почетка јула оставиле су многе у чуду. Иако је цена гаса највиша у последњој деценији, Гаспром за овај месец није закупио додатни капацитет за транзит гаса преко Украјине. Заправо, руски енергетски гигант ће у јулу Европској унији продати две милијарде кубика гаса мање него што би могао.

Два друга гасовода која воде до највећег потрошача Немачке - Јамал који иде преко Белорусије и Пољске, те Северни ток под Балтичким морем - била су данима затворена због редовног одржавања.

Међу стручњацима круже две теорије. Једна, да Русија вештачки смањује производњу како би изазвала повећање цена и најесен масно зарадила. Нешто слично се одувек дешава на тржишту нафте, када се сложе велики произвођачи.

И друга теорија:"Изгледа да Русија не подешава само цене и количине, већ пре свега врши притисак како би обезбедила завршетак гасовода Северни ток 2", написао је у редовном "„Извештају о тржишту гаса" Јоахим Ендрес, шеф берлинске консултантске куће Ганексо.

На упит ДW са почетка месеца је Гаспром одговорио овако: "Основа нашег пословања у Европи остају дугорочни уговори. Ми стриктно испуњавамо поруџбине наших купаца и букирамо одговарајуће капацитете, а не обратно."

Топли радијатори само уз сарадњу са Русијом

Два највећа Гаспромова складишта гаса у ЕУ - у немачком Редену и аустријском Хајдаху - почетком лета била су скоро сасвим празна. "То је сасвим неуобичајено за Гаспром и наводи на политичку интерпретацију", каже за ДW Хајко Ломан, независни стручњак за тржиште гаса из Берлина.

Ломан додаје да нико не сумња да ће Гаспром на крају испунити све обавезе из уговора. Али чудно је, додаје, што не пуни складишта.

Руска државна новинска агенцији Новости је без много фаме анализирала да је циљ "навикнути наше западне партнере на очигледан закључак: обезбеђивање сигурности у снабдевању могуће је само у блиском партнерству са Русијом".

Делује да је Москва чврсто решена да кроз Украјину упумпа тачно онолико гаса колико предвиђа транзитни уговор, и ни кубик више. Наиме, крајем 2019. је склопљен петогодишњи уговор две земље према којем је транзитна количина прошле године износила 65 милијарди кубних метара, а од ове године 40 милијарди кубика годишње.

Гаспром је рачунао да ће и та мања количина преко Украјине бити довољна јер је одавно требало да буде завршен Северни ток 2, други гасовод који директно повезује Русију и Немачку кроз Балтичко море.

Но, то су спречавале америчке санкције које је администрација Доналда Трампа увела свакој фирми која учествује у довршетку градње гасовода. И актуелни станар Беле куће Џозеф Бајден критички гледа на тај пројекат, тврдећи да тако расте зависност Европе од Русије.

Током недавне посете Вашингтону, немачка канцеларка Ангела Меркел није крила да се став њене Владе драстично разликује, али је додала да и она жели дугорочне гаранције да Украјина неће остати без милијарди евра које убира на рачун транзита руског гаса.

Гаспром не сме да претера 

Могуће да ће руска калкулација након овог лета прерасти у ултиматум. Ако складишта у ЕУ буду празна, европске државе ће бити приморане да брзо доделе употребну дозволу Северном току 2 - који ће до тада ваљда бити коначно готов. Тај гасовод може да транспортује додатних 55 милијарди кубика годишње.

Уколико пак гасовод не почне са радом, онда може бити да ће Европа остати кратка са гасом наредне зиме јер су складишта празна, а Русија не намерава да повећа обим испорука преко Украјине и тако тој земљи плати додатне транзитне таксе. То би, укратко, могла да буде неизговорена претња Москве.

Хајко Ломан који спада међу заговорнике Северног тока 2 не верује да ће ствари отићи тако далеко. "До сада Гаспром никада није вршио политички притисак на западне купце гаса, или барем о томе ништа није познато. Ако се сада деси преседан, то би било погубно за Гаспром у тренутним политичким дискусијама."

Јер, како подсећа Ломан, Европска унија је усред велике дебате о борби против климатских промена која подразумева и промену извора енергије. Први је на удару угаљ, питање је шта ће бити са нуклеарном енергијом, док гас на средње стазе има перспективу.

Ако би се Гаспром преиграо, то би ишло на воденицу оних који заговарају брзо напуштање земног гаса, закључује Ломан за ДW.

Ипак компромис?

Последње вести о Северном току 2 воде закључку да ће се наћи компромис. Како је рекао један портпарол Стејт департмента, "Немци су дали корисне предлоге" који воде заједничком циљу да се "Русија спречи да енергенте користи као оружје".

Према писању агенције Блумберг, која има увид у нацрт америчко-немачког споразума, Немачка би уплатила 175 милиона долара у фонд за изградњу зелене енергије у Украјини и заложила се у Москви да и након 2024. године део гаса иде кроз Украјину.

Портпарол Стејт департмента је додао да за сада не може да наведе све детаље, али да ће "ускоро" моћи да каже више о договору.

Према последњим подацима, завршено је 98 одсто од 1.200 километара Северног тока 2. Уколико Берлин и Вашингтон постигну компромис којим су макар делимично задовољни у Кијеву, нема сумње да ће гасовод прорадити до краја године.