Либан, земља илузије мира

Више од 20 година од завршетка грађанског рата, Либан је и даље земља сталних тензија, на ивици конфликта. Либан је добар пример ратом подељеног друштва где нерешени злочини, брзоплето донети закони о амнестији и одсуство истинског помирења само доливају уље на перманентну ватру која лако може да покрене нови круг насиља у региону.

Иако је Либан у октобру 1989. потписао мировни споразум како би се званично окончао 15-годишњи грађански рат, данас је то и даље проблематична земља.

Трајна нестабилност једним делом је последица неуспеха владе да се ефикасно позабави злоупотребама тог истог грађанског рата, а делом резултат улоге разних војних фракција присутних у тој земљи, попут Хезболаха, али и мешања других земаља у унутрашња питања Либана.

Либански стручњаци су упозорили на ризик од пораста тензија или чак сукоба између Израела и Либана, јер САД настављају свој економски притисак на Либан да се подстакне јавно мњење против Хезболаха.

Либан се суочио са најтежом финансијском и економском кризом у својој историји због мањка америчких долара.

Земља је одржала неколико сесија преговора са Међународним монетарним фондом (ММФ) у нади да ће добити спољну помоћ, која је условљена спровођењем различитих а неопходних реформи.

Међутим, САД и њихови савезници забринути су због састава либанске владе, са министрима које су именовале две шиитске странке, покрет Хезболах и Амал.

Такође, либанска влада до сада није била у стању да спроведе неопходне реформе за откључавање међународне помоћи од ММФ-а и међународне донаторске конференције за Либан.

То је довело до обновљених протеста широм земље против владе након ублажавања мера у борби против коронавируса, позивајући на примену Резолуције 1559 Савета безбедности УН која позива на разоружање Хезболаха и јачање либанске владе како би наметнула своју власт на целој територији.

Познаваоци прилика у Либану плаше се да ће у земљи бити већих нереда и протеста, а ако се Хезболах укључи у сукобе, то би охрабрило САД и Израел да започну рат против тог покрета.

Улога Израела

У последњих неколико месеци, Израел је више пута користио ваздушни простор Либана током покретања напада на Сирију, упркос понављаним притужбама Либана због кршења његовог суверенитета.

Пуковник Роман Гофман, вођа израелске војске Голанске дивизије, објавио је да растућа снага Хезболаха у Либану, која се покушава позиционирати у сиријском делу Голана и обновити сиријску војску, приморава Израел на већу приправност.

С друге стране, Хезболах је објавио видео-спот у којем је лидер Хезболаха Хасан Насралах упозорио да та организација не само што може да гранатира Тел Авив већ и све циљеве на окупираним палестинским територијама.

"Сви знамо да Израел већ годинама покушава да спречи Хезболах да развије прецизне ракете. Када Хезболах објави да има те ракете и да је спреман да их употреби, то значи да Израелу прете ратом", сматра Хилал Хасан са Америчког универзитета у Бејруту.

С друге стране, повећавајући економски и финансијски притисак на Либан, видимо да је и друга страна спремна на рат.

"Када либанска војска каже да војницима не можемо понудити месо, то значи да ратни трошкови могу бити мањи од сиромаштва и глади", наводи овај стручњак.

Шансе за сукоб биће веће ако Израел настави са својим планом да анектира делове палестинских територија на Западној обали.

Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху планира да око 30 посто Западне обале буде под сталном израелском контролом, а да Палестинцима дâ ограничену аутономију у преосталим деловима земље.

Тај план је одложен јер су се многе земље успротивиле наводећи да он крши међународно право.

Сами Надер, директор Левантовог института за стратешка питања у Либану, верује да су данас присутни сви фактори који могу довести до рата између Израела и Либана.

"Имамо ракете које можемо употребити у борби против Хезболаха у Либану. Разграничење између Либана и Израела још није довршено, и да се не заборави да је Иран економски веома ослабио, што може подстаћи Израел да нападне", упозорио је Надер.

Међутим, Надер је додао да би Израел и Сједињене Државе можда желеле да додатно ослабе Иран и Хезболах и економски и финансијски, а да не ризикују тако што би покренуле потпуни рат.