Донација органа у Србији

У Новом Саду ускоро почиње са радом нови Ургентни центар, са четири најсавременије операционе сале са најбољим условима за трансплантацију. У Србији ове године урађено више него икара трансплатација, а расте и број оних који су узели донорске картице.

У Центру за трансплантацију у Новом Саду, од почетка године урађено је шест кадаверичних трансплантација бубрега - један је пресађен са живог сродног даваоца, и три трансплантације јетре.

Двадесет дана после трансплантације, Габриела се опоравља споро, али добро. Породици донора најискреније захваљује јер како каже, јетра је почела да отказује.

"Мислим да је то јако хумано и да људи то треба да ураде, јер пружити некоме шансу за нови живот, много значи. Ja сам осам година чекала и сад ми се пружила шанса. Имам сина од 11 година и то значи и мени и њему, да неће више бити падова и да могу да наставим нормалан живот", навела је Габриела.

Нови Ургентни центар, који ускоро треба да почне да ради на трећем спрату, има четири најсавременије операционе сале, са најбољим условима за такву врсту хирургије.

Драган Драшковић, директор Клиничког центра Војводине, каже да је дошло време да се прошире тимови за трансплантацију бубрега и јетре и да се хирурзи шаљу на усавршавања у поједине европске центре.

Иако је у Србији ове године урађено више трансплантација него икада, а расте и број оних који су узели донорске картице, чини се ипак да струка и надлежни могу много више.

Специјални саветник Министарства здравља за развој програма трансплантације Зоран Милошевић наводи да, судећи према обављеним операцијама, можемо бити у првим редовима европских земаља.

"То тврдим сасвим одговорно, познавајући са једне стране стручни потенцијал који имамо, а са друге стране наше могућности, једну базу установа које овог момента, нажалост нису увезане у систем. Надам се да заједничком сарадњом преко управе за биомедицину, министартва, водећих људи из трансплантационих тимнова у Србији, можемо врло брзо, до краја године, поставити систем да коначно профункционише", каже Милошевић.

А систем мора да профункционише, јер у Србији трансплантацију бубрега чека 1.000 пацијената, јетре више од 50, док нема прецизних података колико особа чека срце, плућа, ни колико је оних који нису добили шансу за нови живот.

број коментара 4 Пошаљи коментар
(понедељак, 07. феб 2011, 18:50) - anonymous [нерегистровани]

veca

koga kontaktirati da bi se dobila donorska kartica?

(уторак, 14. дец 2010, 10:11) - milenko [нерегистровани]

donacija organa

ZELIM DA DONIRAM ORGANE.jaksicmilenko@gmail.com

(понедељак, 19. јул 2010, 15:34) - anonymous [нерегистровани]

transplatacije

Lepo napisano,i pohvalno da tako nesto konacno i mi imamo.Na zalost nije dovoljno reklame oko toga,niti postoje bar priblizno potrebni detalji oko procedura postanka donatora-odmah ce se javiti neko iz tih centara i reci:...Ja odgovaram : "Saznace kada se prijave".Ja kao donator zelim da znam pre toga,jer mi je tehnicka procedura-vremenski u nekoliko poznata.Posebno je pitanje koliki ce biti troskovi za pacijente koji budu imali srece da dodju do nekih organa,i naravno da li ce moci i stranci da dolaze na presdjivanje.Kakav bussines system ce biti!

(понедељак, 19. јул 2010, 13:49) - Marko Teodorović [нерегистровани]

Kako do donorske kartice:

VMA u Beogradu
011/367-07-84 (od 8h do 20h)

KCV u Novom Sadu
021/520-141 (od 8h do 14h)

Klinički centar u Nišu
018/4530-856 (od 8h do 14h)