Годишњица НАТО бомбардовања

Србија обележава 24. март као Дан сећања на жртве НАТО бомбардовања. Одлука о почетку напада на СРЈ донета је без одобрења Савета безбедности УН, а бомбардовање је окончано 78 дана касније, усвајањем Резолуције 1244.

На 11. годишњицу почетка бомбардовања Савезне Републике Југославије, у Београду и Новом Саду, тачно у подне, огласиће се сирене које ће емитовати знак за престанак ваздушне опасности. Дан почетка бомбардовања обележава се као Дан сећања на жртве НАТО бомбардовања.

Одлука о нападу донета је без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу о почетку акције под именом "Савезничка снага" америчком генералу Веслију Кларку пренео је 23. марта тадашњи генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.

Кларк ће касније у својој књизи "Модерно ратовање" признати да је планирање ваздушне операције НАТО-а против СРЈ "средином јуна 1998. године већ увелико било у току" и да је завршено крајем августа исте године.

У бомбардовањима, која су без прекида трајала 78 дана, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе. Према проценама различитих извора, погинуло између 1.200 и 2.500 људи.

Напади на Југославију почели су 24. марта 1999. године, у 19.45 минута, а југословенска влада исте ноћи прогласила је ратно стање.

Напад је трајао до четири сата ујутро и тежиште удара су били објекти Ратног ваздухопловства, Противваздушне одбране и војне индустрије, а прве мете војни аеродроми у Приштини, Подгорици, Батајници и Ужицу, као и циљеви у Куршумлији, Новом Саду, Панчеву, Крагујевцу и Лучанима.

Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети, а Црна Гора је углавном била поштеђена масовних удара.

Током операције извршено је 2.300 ваздушних удара по 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.

НАТО је лансирао 20.000 великих пројектила, међу којима 1. 300 крстарећих ракета на војне и цивилне циљеве, а изручио је и 37.000 "касетних бомби" са 350.000 касетних подпројектила.

Уз употребу најубојитијег оружја, Северноатлантска алијанса је у рату против Србије употребила и забрањено наоружање - муницију са осиромашеним уранијумом.

У оружаном сукобу са немерљиво надмоћнијим непријатељем, српска ПВО успела је да обори два авиона НАТО - ловац Ф16 и амерички супермодерни "невидљиви" авион Ф-117, и да зароби три непријатељска војника.

Приликом повлачења снага ВЈ, испоставило се да је учинак НАТО 14 уништених тенкова, 17 оклопних транспортера и 20 артиљеријских оруђа.

Безуспешни преговори у Рамбујеу

Акција НАТО-а, коју су Влада СРЈ, али и бројни правни стручњаци назвали агресијом, уследила је после неуспешних преговора о решењу кризе на Косову у Рамбујеу и Паризу, фебруара и марта 1999. године.

Бомбардовање Југославије окончано је 10. јуна, усвајањем Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Дан раније, представници ВЈ и НАТО-а потписали су у Куманову Војно-технички споразум, којим је прецизирано повлачење снага ВЈ са Косова и улазак у покрајину међународних војних трупа.

НАТО је изводио нападе на СРЈ са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, а у неким операцијама учествовали су и стратешки бомбардери који су полетали из база у западној Европи, па и из САД.

Након неколико неуспешних дипломатских покушаја, криза је окончана посредничком мисијом финског председника Мартија Ахтисарија и бившег руског премијера Виктора Черномирдина, специјалног изасланика тадашњег руског председника Бориса Јељцина.

Најпре је председник СРЈ Слободан Милошевић, почетком јуна, прихватио њихов план за размештање међународних трупа на Косову, а потом је тај договор верификовала Скупштина Србије.

Јединице ВЈ повукле су се са Косова након доношења резолуције УН, а прве међународне трупе ушле су на територију Косова из Македоније већ 12. јуна 1999. године.

Највећа операција НАТО-а

То је највећа операција Алијансе, а највише војника је дошло из Немачке, Француске, Италије и САД.

У саставу Кфора на Косово је дошло 37.200 војника из 36 земаља, од чега је 30.000 из земаља чланица НАТО-а.

Према подацима УНХЦР, Косово је од доласка мировних снага напустило око 230.000 Срба и Рома, а у покрајину се вратило око 800.000 избеглих Албанаца.

У многобројним инцидентима у истом периоду убијено је око 500 људи, рањено више десетина и отето 200, према албанским изворима.

Према српским изворима од почетка бомбардовања киднаповано је око 1.500 неалбанаца.

Од укупно расељених са Косова, према подацима УНХЦР, које је у јануару прошле године изнео тадашњи министар за повратак и заједнице у влади Косова Бранислав Грбић, на Косово се до сада вратило 16.500 расељених, од којих су 45 одсто припадници српске заједнице.

Власти у Приштини, пак, истичу да се до сада на Косово вратило 18.300 људи, припадника свих заједница.

У децембру 2008. године, на годишњој конференцији Савеза удружења интерно расељених - Унија у Београду, оцењено је да су подаци о повратку на Косово у тој години поражавајући, јер се на тај корак одлучило само 386 људи.

На том скупу представник УНХЦР-а у Србији Џон Јанг оценио је да повратак расељених није успео ни након девет година, јер више од 200.000 људи и даље, без решења, живи ван својих домова.

број коментара 25 Пошаљи коментар
(среда, 24. мар 2010, 21:43) - anonymous [нерегистровани]

jadno

tuzno i ruzno ,,

(среда, 24. мар 2010, 20:49) - anonymous [нерегистровани]

Nikada ne zaboraviti

+

(среда, 24. мар 2010, 20:38) - anonymous [нерегистровани]

Usnuli heroji

Tuzno secanje na nevine zrtve rata,poginule
i izmasakrirane radnike televizije Srbije,
poginuli u porodilistima,bolnicama,mentalnim ustanovama,u svojim kucama na spavanju,secanje na malu Milicu,i bezbroj prestrasene dece po Srbiji,tog 24.marta 1999.godine.
Pocivajte u miru i carstvu nebeskom.svi vi ne opevani heroji.
B.A.England

(среда, 24. мар 2010, 17:58) - Кристина [нерегистровани]

заборавити??? тешко...

Драги моји сународници...
Не само да НИКАДА нећемо заборавити 1999. већ се бојим да нам онај забрањени осиромашени уранијум неће дозволити да заборавимо.
Било, не поновило се.

(среда, 24. мар 2010, 16:18) - anonymous [нерегистровани]

Nikada, nikada ne zaboraviti!

Istorija ce dati svoj sud.

(среда, 24. мар 2010, 14:43) - anonymous [нерегистровани]

11 godina... vec.

zar je moguce da je vec proslo 11 godina?

(среда, 24. мар 2010, 14:33) - Rale-Rep.Srpska [нерегистровани]

Svjetska bruka

Da se to dešava jedoj savremenoj državi sa starim evropskim narodom a sve pod izgovorom navodne humanitarne katastrofe Šiptara na Kosovu, koju su oni naredili, da sa takvom silom udare na Srbiju bez odluke SB UN , koji je jedini na svijetu nadležan za donosenje takvih odluka, je paradoks koji nikad neće biti shvaćen.
Čemu UN i kojekakva pravila i medjunarodni zakoni, kad ih ovosvjetski silnici tumače kako njima odgovara. Našim tada stradalim žrtvama vječna slava i laka crna zemlja.

(среда, 24. мар 2010, 14:32) - РАКЕТАШ [нерегистровани]

Било не поновило се али свакако и да се не заборави!

11 година је прошло а туга је све већа и већа.78 дана били смо одсечени од света,трпели смо ракете,бомбе,крстареће ракете,ударе НАТО бомбардера и беспилотних летелица из састава НАТО-а.

(среда, 24. мар 2010, 14:22) - anonymous [нерегистровани]

sramota

grozno.ja sam iz makedonije i kad god se setip sta su uradili vama sbima digne mi se kosa na glavi.bas sam gledao neku emisiju kako je porusena ova kuca na koje sajtu se nalazimo.tvb ili rts i poginulih radika uzas.a to su mogi da urade i svakoj drzavi ko ne ide po njihovo. ne da prvadam milosevica bio je dzubre veliko ali ovo je sramota.samo za da naprave baze na kosovo i da mogu da se docepaju energi , boli niv za demokratiju.

(среда, 24. мар 2010, 14:22) - anonymous [нерегистровани]

nato


Nikada ovo nesmeo zaboraviti,stalno moramo
govoriti o tome sta nam se desilo i boriti se
da se ovako nesto nikome vise ne desi
Spokoj dusama poginulih