Читај ми!

Муке косовских Срба – од несигурности, угрожених права до тихе асимилације

Готово сваки други Србин размишља о одласку с Косова и Метохије у наредних пет година. Истраживање ставова српске заједнице на Косову показују и да свега 17,5 одсто подржава наставак бриселског дијалога.

Нешто другачије околности, али с обе стране Ибра исти проблем, сваки пети Србин не види себе на Космету у наредних пет година, а више од 27 одсто отићи ће ако се укаже прилика. Разлози нису само економски, одлазе и због личне безбедност, политичке нестабилности, непоштовања права.

"Да ли има смисла да се дијалог настави, има ли смисла наставити, за коју популацију трагамо за специјалним правима ако се она сведе на статистички проценат", каже Стефан Сурлић  са Факултета политичких наука.

Косовски Срби највише поверења имају у Владу Србије, Канцеларију за Косово и Метохију и Привремене органе локалних самоуправа у систему Србије. У српске политичаре и странке на Космету немају превише поверења, у приштинске власти нимало.

За идеју разграничења је мало ко, јужно од Ибра сваки десети Србин, а северно њих 23 одсто. Да ће живети и лошије у наредне три године очекује сваки други.

"Политичка нестабилност једнако је перципирана као изазов на северу и југу, проблем су инциденти који представљају већи проблем Србима јужно од Ибра док је на северу то криминал", објашњава Милица Орловић из Невладине организације "Актив".

На терену, показује истраживање, у току је и тиха асимилација. Чак 92 одсто косовских Срба има неки од докумената које су издале приштинске власти, 33 одсто више него 2017. године.