Читај ми!

Шта треба пријавити царинику да не бисте ризиковали да платите казну

Ускоро почиње сезона годишњих одмора током којих ће многи грађани Србије путовати ван земље. Која количина новца и која врста робе треба да се пријаве цариницима објаснио је за Радио Београд 1 Слободан Томић из Сектора за царинске поступке Управе царина.

Грађани су вероватно најбоље упознати са одредбом да из земље могу да изнесу 10.000 евра без обавезе пријављивања новца. Тако пише у Закону о девизном пословању и Закону о спречавању прања новца.

Слободан Томић каже да се може изнети и више новца, али само ако се грађани исељавају из Србије. У том случају потребна им је исељеничка виза и доказ о одјављеном пребивалишту. Све то се пријављује преко одговарајућег обрасца који се предаје у два примерка, од којих цариник задржава један у евиденцији, а други враћа грађанину.

Лимит од 10.000 евра важи и за уношење новца у земљу. Уколико се уноси износ већи од тог, грађани су дужни да то пријаве царинском службенику и о томе добијају одговарајућу потврду.

Када су у питању накит, лаптопови, конзоле за игре и слични уређаји, њихово изношење из земље не мора да се пријављује. То важи и за опрему за зимске спортове, али и за чамце дужине до пет и по метара.

Међутим, ако се ради о неким вреднијим предметима, наш саговорник из Управе царина саветује да их пријавимо.

Слободан Томић подсећа и да се уметничка дела која се износе из земље, макар и као поклон, морају пријавити уз одговарајућу дозволу коју издаје Завод за заштиту споменика културе. У случају изношење неке вредније књиге или штампаног издање, за то је потребна дозвола Народне библиотеке Србије.

По повратку у Србију грађани су ослобођени царине за свој лични пртљаг. Међутим, уколико уносе неки предмет који је скупљи од 100 евра, то мора да се пријави, истиче Томић.

Он саветује грађанима који носе скупље сатове да их пријаве и са собом носе документ који доказује да робу привремено износи из наше земље. Иначе, за робу вредности од 100 до 3.000 евра спроводи се скраћени поступак уз примену такозване јединствене царинске стопе од 10 одсто укупне вредности робе, а на то се плаћа и ПДВ у износу од 20 процената.

За шта се плаћа казна, шта цариник може да заплени 

Слободан Томић из Сектора за царинске поступке Управе царина говорио је и о казнама које се могу изрећи особама у прекршају.

У случају авионског превоза, он подсећа да на аеродрому постоје зелени и црвени контролни царински пролази. Кроз зелени се пролази ако немате ништа да пријавите, али ако вас цариник заустави и пронађе код вас нешто што нисте пријавили, онда морате да платите казну чији је опсег од једноструког до чак четвороструког износа вредности робе која је предмет прекршаја.

Предвиђена је и заштитна мера одузимања дотичне робе, а у ситуацији друмског превоза постоји и могућност одузимања возила, уколико вредност робе прелази трећину вредности превозног средства.

Због тога је најбоље да се увек пријави роба јер ће се грађани тако заштитити од силе примене закона и озбиљних казни које су за то предвиђене, закључује Слободан Томић из Управе царина.