Читај ми!

Ако се деца повлаче у себе, више спавају, пренаглашено су активна - узбуна за стручну помоћ

Анксиозност и депресија - две речи које су, поред епидемије, обележиле протеклих 20 месеци, нису заобишле ни најмлађе. Подаци показују да су мере које је диктирала пандемија децу изложиле великом стресу, а да се све већи број осећа безвољно.

Игру у парку и школском дворишту заменили су сати испред телефона и телевизора. Другу годину пандемија диктира нова правила одрастања. Новине не прихватају сви лако - свако једанаесто дете се током претходне три недеље није осећало ни срећно, ни мотивисано, показују истраживања Уницефа.

"Нека деца се повлаче у себе, нека су наглашено активна, нека деца више спавају, нека деца имају тешкоћу да се успавају - све што одудара од неке свакодневне рутине, од нечега што дете иначе показује као своје понашање, заправо би требало да буде знак", каже Рада Вулић Бојовић, психолог.

Оних који знакове најбоље тумаче нема довољно, кажу стручњаци. У Србији је само 47 психијатара на више од 27.000 деце млађе од 18 година. И то углавном у великим градовима.

"Свакако би било добро да породицама, и деци и родитељима стручна помоћ буде доступнија, да просто има више стручњака који се породицама баве", каже Рада Вулић Бојовић.

"Мислим да је такође важно рећи да нас је пандемија научила у многим областима живота, па и у коришћењу ове услуге да морамо да се прилагодимо тим условима и налазимо економичније или другачије начине користећи нове технологије да до подршке дођемо", рекла је Весна Текић из Министарства за бригу о породици и демографији. 

Дошло је и до промене уобичајеног распореда већине родитеља - трећина каже да је више времена проводила са децом. Ипак, исти број поручује да сада теже подноси родитељство него пре пандемије. 

"Родитељи морају да размишљају о додатним организационим стварима као шта ћемо ако је онлајн школа, шта ћемо ако се заврше вртићи, како ћемо имати наше радно време односно тражити посао ако смо незапослени током једне изузетно неизвесне ситуације коју буквално на недељном нивоу не знамо шта ће се дешавати", каже Јована Ружичић из Центра за маме.

"Најбољи начин да помогнемо детету из позиције родитеља јесте да најпре помогнемо себи, да пробамо да себе збринемо у психолошком смислу тако што нећемо очајавати тако што нећемо негодовати тако што ћемо се прилагођавати", сматра Рада Вулић Бојовић.

Нису сви успели да превазиђу кризу. Подаци за цео свет указују на то да сваки седми адолесцент од десет до 19 година има ментални поремећај. Поражавајући је податак да сваке године скоро 46.000 тинејџера изврши самоубиство.