Читај ми!

Вучићу додељено звање Почасног грађанина Јагодине

Председнику Србије Александру Вучићу додељено је звање Почасног грађанина Јагодине. На свечаној седници скупштине града поручио је да је то звање за њега велика одговорност.

"Ово ми је још један показатељ понизности коју морам да покажем према вама, грађанима, јер постоје људи који виде колико радите, али то значи и да ћемо морати много тога да урадимо овде у Поморављу и централној Србији", казао је Вучић.

Вучић је навео да је у Јагодини просечна плата порасла са 302 евра на 440, али да је то и даље испод републичког просека.

Како је навео, за то није криво градско руководство, већ просечна плата у Београду која је изнад 700 евра и Новог Сада где је изнад 600 евра.

"Зато наш посао мора да буде наставак улагања у Београд, север Србије, али и у централну Србију", казао је Вучић и подсетио да је незапосленост у Србији сада испод 10 одсто.

Како је навео, у Јагодини да би се изборили са незапосленошћу тражили су инвеститотере који су запошљавали велики број радника, међутим нису давали велике плате.

"Сада ћемо радити да доведемо немачког или јапанског инвестора који ће бити капитални, који ће давати веће плате, али и остати дужи временски период", казао је председник.

Истакао је да ће држава уложити 680 милиона динара у водоснабдевање на читавој територији града Јагодине, али и 20,5 милиона евра за изградњу фабрике за прочишћавање вода, канализацију.

Болница у Јагодини ће почетком децембра добити 64 слајсни скенер у вредности од 36 милиона динара, а ићи ће се и на реконструкцију болнице, казао је Вучић додајући да то неће коштати мање од 20, 30 милиона евра.

"Реч је о огромним инфраструктурним улагањима у Јагодину, то је више од 50, 60 милиона евра, договорили смо и да значајно убрзамо асфалтирање улица у Јагодини и још неколико села, то ћете видети у наредним недељама, месецима", казао је Вучић.

Свечана седница Скупштине града Јагодине одржава се поводом ослобођења тог града од фашизма у Другом светском рату, а повеље почасног грађана добило је још 53 добитника, од којих су 20 здравствених радника, 18 ђака, седам спортиста и шест заслужних појединаца.

Обраћајући се ђацима који су добили повељу и новчану награду од 50.000 динара, Вучић им је поручио да су награду добили зато што су успешни, вредни и марљиви.

Ипак, додао је, ма колико година да имају, више немају право на неодговорност.

"Поставите себи високо лествице, сањајте велике снове, учите стране језике, специјализујте се, тако ћете на боље мењати Јагодину и Србију. Ништа вам неће помоћи сем рада", поручио им је Вучић.

Подсетио је да када је постао премијер Србије требало је тешке мере предузимати и нико га, осим његових родитеља, није подржавао у томе.

"Али, људи су знали да нико није луд, после седам година ми смо први пут по висини плате први у региону. Ми својим рукама, знањем, марљивошћу можемо да стижемо оне који добијају много више новца од нас. Без обзира на све тешкоће успевали смо да подижемо земљиу, али то можемо само ако сте ви марљиви и радите и борите се за своју Србију", казао је председник.

Вучић је поручио одликованим ђацима и да није најснажнији онај који никада није пао, већ онај који је много пута пао и сваки пут устао.

Марковић: Снази Србије највише допринео Вучић 

Председник Скупштине града Јагодине Драган Марковић указао је да је од 2014. године у Србији пуно тога урађено, да је земља постала јака економски, безбедносно, али и поштована и популарна у међународној арени, чему је, како је рекао, допринео највише председник Србије заједно са Владом Србије.

Марковић је то рекао образлажући признање Почасног грађанина Јагодине које је додељено председнику Вучићу.

Како је рекао, ово признање су одлучили да доделе председнику управо имајући у виду шта је све урадио за нашу земљу, па самим тим и за Поморавски округ и град Јагодину.

"Никада Србија није имала такве резултате, за све то највеће заслуге има председник Вучић. Када је постао премијер просечна плата је била 330 евра, а данас је изнад 500 евра и то за кратко време. Први пут се десило да се суфицит не пријављује од продатих фабрика, већ од реалних прихода, плата и зато и пензионери имају сигурност. Држава је била задужена 79 одсто, а данас 55,4 одсто", указао је Марковић.

Указао је и на то да је једино Вучић могао да каже америчком председнику "скини ми 10. тачку, нећу да признам Косово".

Каже да је у претходном периоду у Јагодини много фабрика отворено, а последња "Фишер" је пета.

Према његовим речима, тренутно је у изградњи кинеска фабрика, која ће запослити 120 радника и аустријска компанија која ће првих 25 радника запослити за три месеца, а касније још 100.

Марковић каже да је у току и изградња културног центра, а да завршавају и вртић капацитета за 150 деце који ће бити отворен до краја године.

Оно чиме Јагодина не може да се похвали, како је рекао Марковић, јесте проценат вакцинисаних који је нешто виши од 50 одсто и упутио је апел грађанима да се вакцинишу.

Ослобођење Јагодине

Јагодину, која је била главно немачко упориште за време Другог светског рата у Поморављу, пре 77 година, 17. октобра, ослободиле су јединице Црвене армије под командом команданта стрељачког пука Матвеја Пузировског и јединице југословенских партизана.

Одлучне борбе за ослобођење Јагодине вођене су у периоду од 15. до 17. октобра 1944. године, а Немци су се повукли из тог града у ноћи између 16. и 17. октобра.

Током повлачења, минирали су и дигли у ваздух све мостове на Белици, а од експлозија настрадале су околне зграде, нарочито оне које су се налазиле у околини Каменог моста.

У раним јутарњим сатима 17. октобра у Јагодину су ушле јединице 113. и 223. стрељачке дивизије Црвене армије.

Грађани су ослободиоце дочекали на улицама обасипајући их цвећем, а група омладинки сашила је заставу намењену црвеноармејцима и она је предата Матвеју Марковичу Пузиревском.

Осим пролетерских симбола - звезде петокраке, српа и чекића, на црвеној застави је извезен и текст "1041. пуку - ослободиоцима Јагодине - 17. октобар 1944".

Приликом ослобођења Јагодине погинуло је 13 становника града и један број војника Црвене армије, а погинули црвеноармејци сахрањени су у Мијатовцу, Мајуру и у дворишту Нове цркве.