Читај ми!

Уз добро јутро и good morning, Србија све више увози радну снагу

На тржишту недостају радници свих профила због чега се све више фирми довија, од помоћних радника до високостручног кадра, које проналазе у далеким земљама. Више није необично да се уз "добро јутро" чује и "good morning". Колико је лако превазићи језичке баријере, друге, мање видљиве - много је теже.

Поред одговарајућег смештаја и исхране у складу са културолошким и религијским навикама, потребно је да се ради на усвајању пословања које је другачије од оног у земљама из којих долазе и психо-социјалној подршци, кажу у компанији у којој су готово половина од 230 запослених страни радници.

То значи обележавање њихових празника, прославе пословних успеха, организовање тим билдинга, заједничке спортске активности, помоћ у случају болести и подршку у решавању проблема.

Џасприт Синг шеф производње фасадних елемената каже да је све добро, перфектно и за њега и за тим.

"Услови рада су веома добри, људи у Србији су добри, осећам да економија расте, пројекти напређују и задовољан сам", рекао је Кинан Али, пројектант фасада.

Од земље извозника радне снаге постајемо увозник и треба да се навикнемо на нову улогу, кажу стручњаци.

"Оно што постоји проблем који се примећује и на Западу јесте прихватање те различитости, прихватање и интеграција страних радника у наше друштво, прихватање њихове културе и језика, али негде и да се отклони неки страх који природно имамо према другима", навео је социолог др Милица Весковић Анђеловић.

Али, ниједна транзиција не тече глатко.

"Пример у том смислу је био тај да смо ми определили један смештај, урадили уговор, све формалне кораке спровели за довођење радника и они су тог дана у 13 часова требали да слете а у 10 су нам се јавили да они отказују смештај јер не желе да имају мигранте у свом окружењу", истакла је др Татјана Кнежевић директор сектора људских ресурса "Модулор" 

Др Милица Весковић Анђеловић, социолог каже да се овде такође говори о хибридним идентитетима, али не на начин да они потпуно прихвате наше обичаје, нашу културу и да се идентификују са нама нити напротив да се ми индентификујемо са њима него да просто нађемо неки модалитет сарадње.

Упркос вишедеценијском искуству западних земаља, у економској кризи 2008. године или сада због ковида, према статистичким подацима, отказе су најпре добили страни радници. Код нас тренутно ради, кажу у Националној служби за запошљавање, више од 13.000 странаца, а судећи према ситуацији на тржишту рада, тај број биће још већи.