Читај ми!

У Србији више од 5.000 миграната, многи невидљиви за правни систем

Тренутно је на територији Србије 5.000 до 6.000 миграната тражиоца азила, који се налазе у камповима или ван предвиђеног смештаја, у неформалним насељима, пре свега на северу земље и у Београду. Постоје особе које су "заглављене" у нашој земљи две или три године, тим лицима није утврђен правни статус и они су практично невидљиви за систем, каже за РТС Јована Винчић из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.

Гостујући у Београдској хроници, Винчићева је навела да знатан део миграната успева брзо да оде, али да сваког дана у земљу улази 120 до 150 људи из правца југа или из Бугарске.

Према њеним речима од укупног броја миграната жене и деца чине око 15 одсто, око 45 одсто су избеглице из Авганистана, затим следе Пакистан, Сирија, Ирак, Палестина.

Мигранти тражиоци азила бораве у камповима, што је привремено решење, али понеки су ту већ две или три године.

"Постоје особе које су ‘заглављене’ у нашој земљи, овде су пар година и оно што је нама најспорније што у великом проценту лицима која бораве на теритрије Србије није утврђен правни статус и они су практично невидљиви за систем", истиче Винчићева.

Додаје да се налазе у камповима, неки имају камп-картице али нису регистровани као тражиоци азила, не остварују права, нису информисани о својим обавезама.

"Често су жртве те своје правне невидљивости и не могу да остваре нека од основних права, попут смештаја, права на здравствену и социјалну заштиту", наглашава Винчићева.

Истиче да мигранти немају права да без одобрења Канцеларије за азил бораве на приватним адресама и становима. Уколико их грађани примете у приватним становима треба да обавесте полицију и полиција је та која ће у оквиру својих надлежности реаговати и упутити их у неки од центара за азил или прихватних центара где имају права на обезбеђен смештај и храну.

У центрима имају право на смештај, здравствену заштиту, храну и гардеробу. Они који су у азилној процедури након девет месеци од подношења захтева остварују право на рад и имају право да се запосле, каже Јована Винчић из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.