Читај ми!

Први пут у Србији урађен захват дубоке мождане стимулације – електродом против Паркинсонове болести

На Kлиници за неурохирургију Универзитетског клиничког центра Србије, први пут у Србији, урађени су комплексни захвати код двоје пацијената оболелих од Паркинсонове болести. Методом електродубоке мождане стимулације, код пацијената који су оперисани, електроде ће болест држати под контролом. Раније су на ту интервенцију наши грађани упућивани у иностранство, где је коштала око 50.000 евра.

Да први пут ураде ову интервенцију код двоје пацијената, тим неурохирурга, неуролога, радиолога, психијатара, анестезиолога и других, уз подршку колега из Прага, у сали је био око 15 сати. Пацијенти су све време у будном стању. Операције су прошле добро, а прави ефекат процедуре видеће се за месец дана.

"Пацијенти који имају Паркинсонову болест су пре свега први кандидати, мада и други са невољним покретима. У питању су најтежи пацијенти, код којих су се јавиле многобројне компликације дуготрајног лечења. То није дефинитивно излечење, ја увек кажем пацијентима, то није операција код које се нешто одстрани и после сте добро, али купујете време, и некако враћате сат, четири до пет година уназад", наводи др Марина Светел, неуролог на Клиници за неурологију УКЦС.

Професор др Милош Јоковић, директор Клинике за неурохирургију УКЦС, наводи да током операције треба доћи до једра у дубоким структурама мозга, те да се зато ова интервенција назива дубока мождана стимулација.

"Значи, треба да дођемо до језгра, које је врло мало. Прецизним претходним мерењем, циљано уђемо електродом у то једро, ту електроду повежемо са генератором струје који се налази најчешће на грудном кошу, и после рецимо четири недеље, пуштамо струју да стимулише то једро. Обострано се ради, и лева и десна мождана хемисфера", објашњава Јоковић.

Боља контрола укочености, успорености и дрхтања

Др Марина Светел објашњава да се активацијом једара успоставља боља контрола укочености, успорености и дрхтања.

"Не могу да се повуку сви симптоми, не могу да се контролишу поремећаји говора, стабилности, поремећаји хода. Такво стање које му обезбеди његова идеална терапија, у моменту када она најбоље делује, то је стање које ћемо обезбедити уз хируршку интервенцију", додаје др Светел.

Професор др Милош Јоковић објашњава да ће пацијенти имати свој стимулатор и да ће бити едуковани за његову употребу, али да ће ипак на почетку лекари на неурологији вршити стимулацију, одређивање и висину дозе.

Интервенција скоро три пута скупља у иностраном центру

У Србији се тренутно од Паркинсонове болести лечи око 20.000 особа. Око 1,5 одсто њих су кандидати за интервенцију. 

"Ово је заиста помак и за саме пацијенте који су обично морали да иду у пратњи неке особе јер је таква болест. С друге стране, интервенција је скоро три пута скупља у иностраном центру него код нас, а на квалитету заиста неће изгубити. Уз подршку Министарства здравља и KЦС, који нису оспорили ову нашу идеју, ми смо успели ово и да реализујемо", додаје Јоковић.

Припреме за тај комплексни захват у Србији трајале су две године, а за њу се обучавају и наши млади неуролози и неурохирурзи. Жеља је да месечно, макар код једног пацијента, када медицински критеријуми то и дозвољавају, ураде процедуру.