Читај ми!

Уместо кочнице, гас – зашто одлазак са места несреће није кривично дело

Житељи Карабурме настављају протест у Улици Маријане Грегоран, тражећи да одговорни за смрт деветогодишњег дечака буде прописно кажњен. Возачу за којег се сумња да је аутомобилом у недељу увече ударио двојицу дечака – након чега је деветогодишњи дечак преминуо од повреда, па потом побегао, после жалбе тужилаштва одређен је притвор од 30 дана. Случај са Карабурме подсетио нас је да бежање са места удеса није реткост. А какву одговорност могу да сносе они који продуже даље.

Уместо кочнице, гас – на такав потез годишње се одлучи на десетине, па и стотине возача. Саобраћајне незгоде у којима они кој су их изазвали побегну са лица места дешавају се готово свакодневно. Одлука возача да продужи даље касније може да га кошта, али колико скупо?

"Сама чињеница да је неко побегао са лица места могла би да говори о односу тог лица према самом делу, према последицама дела и односу према сопственој одговорности за последице које је произвео. Међутим, у самом погледу о одлучивању о притвору није примарно", рекла је председница Управног одбора Удружења судија и тужилаца Ивана Јосифовић.

А није ни кривично дело. Одговорност, према Кривичном законику, возач може да сноси искључиво уколико се утврди да је особу повређену у саобраћајној несрећи оставио без помоћи.

При утврђивању, у обзир се узимају различите околности, између осталих, и да ли је место где се догодила несрећа рурално или урбано и да ли је у близини било људи који су могли да пруже помоћ.

"Рецимо да наведем један драстичан пример, рецимо ако починилац дела види иза себе возило Хитне помоћи које се зауставља, да ли ви сматрате да је онда направио такву грешку. Тако да у Србији постоји та разлика која у рецимо Босни не, у Босни када напустите лице места, где је било повређених, којима сте могли пружити помоћ, казна је три године затвора, без обзира на то да ли је крив, није крив и итд", рекао је проф. Милан Вујанић са Саобраћајног факултета.

Да би казнена политика према онима који не зауставе возило требало да се пооштри, Комитет за безбедност саобраћаја напомињао је више пута. Понављају предлог да се измени Кривични законик.

"Одредба која каже ко остави без помоћи лице повређено у саобраћајној несрећи треба да гласи ко не укаже помоћ лицу у саобраћајној несрећи. На тај начин биће савршено јасно да се кажњава она основна дужност виновника саобраћајне незгоде, а то је да укаже помоћ повређеном у саобраћајној несрећи, у супротном можемо на различите начине да тумачимо и да онај који је заправо починио недело може да се извуче од одговорности", рекао је Дамир Окановић из Комитета за безбедност саобраћаја.

Одговорност се, поручује струка, утврђује у сваком појединачном случају.

Председница Управног одбора Удружења судија и тужилаца Ивана Јосифовић рекла је да морамо имати у виду да Кривични законик ипак има као предмет један виши степен угрожавања.

"Неке друге области права КЗ регулишу то питање самог, фактички објективног напуштања лица места. Па рецимо можемо да говоримо о праву из осигурања, у смислу да онај возач који напусти лице места, а да се не остави своје податке губи право из осигурања, па би у том случају осигуравајуће друштво имало право регреса према том возачу, дакле сам би сносио све трошкове и накнаде штете", каже Јосифовићева.

А возач моторног возила или другог превозног средства који остави без помоћи онога ко је тим превозним средством повређен, према Кривичном законику, биће кажњен новчано или затвором до три године. Ако је услед непружања помоћи неко тешко повређен, ономе ко је узроковао удес прети од шест месеци до пет година затвора. Оштрија казна следи ако је наступила смрт повређеног – од једне до осам година затвора.