Читај ми!

Спасовданска литија и молебан у Храму Светог Саве у Београду

Представници Града, свештеници, грађани, предвођени патријархом српским Порфиријем, прошетали су у Спасовданској литији улицама главног града, у славу Београда. Велики број верника присуствовао је молебану у Храму Светог Саве.

Уз оглашавање звона у свим градским црквама у 19 сати кренула је литија коју је предводио патријарх Порфирије.

Литија је формирана испред Вазнесењске цркве, у Улици адмирала Гепрата, одакле се колона кретала улицама Кнеза Милоша и Краља Милана преко Славије и даље Булеваром ослобођења до Храма Светог Саве на Врачару, где је служен молебан за Београд и његове становнике.

Одмах за патријархом у литији су били лекари и медицински радници који се више од годину дана боре за животе у пацијената у ковид систему.

У литији су учествовали представници Града Београда, свештеници, чланови београдских црквених хорова, представници различитих градских служби и грађани. Такође, присутан је и игуман са Хиландара.

Због епидемије коронавируса, литија је згледала нешто другачије пошто су грађани подељени у групе и замољени да носе заштитне маске. 

Мошти Свете Петке и деспота Стефана Лазаревића ношене су кроз литију, као и изворни барјак Града Београда.

На Тргу Славија пуштена је српска химна "Боже правде".

Овогодишњи домаћин славе је градоначелник Зоран Радојичић. Прошле године, због пандемије коронавируса, литије није било.

Патријарх Порфирије: Српски народ показао да зна ко је, одакле је и куда иде

Велики број православних верника присуство је молебану у Храму Светог Саве. Верници су испунили простор у Храму Светог Саве, као и плато испред храма, одакле су молебан пратили преко видео бима.

Молебан је служило свештенство Српске православне цркве, а међу њима и патријарх Порфирије.

Не пристајемо да прихватимо оно што неки, било ко да су, злонамерно, па нека буде и не познајући нас, кажу да смо најгори и да нисмо човекољубиви, поручио је патријарх српски Порфирије.

Обраћајући се православним верницима у Храму Светог Саве, а након молебана, патријарх српски је поручио да такве тврдње појединих нису у складу са нашом православном вером.

"Не пристајемо на то не зато што мислимо да смо бољи од других, него зато што знамо да нас је Господ обезграничио, зато што у њега верујемо вером Јеванђељском говорећи увек: 'Верујем Господе, помози моме неверју, али уздамо се у тебе слаби и немоћни, уздамо се у твоју љубав'", рекао је Порфирије.

Патријарх је поручио да је данашњом литијом и окупљањем под криптом храма нашег родоначелника Светог Саве, српски народ показао да зна ко је, одакле је и куда иде.

"Није нама потребно да нам било ко објашњава, јер ми знамо своје име и презиме, ко су нам отац и мајка, знамо ко су наши преци и светитељи. Знамо под чијим храмом смо се нашли и знамо да је наше име и презиме Растко Немањић", рекао је Порфирије.

Каже да је то име нашег заступника пред Богом и додао да је Растка уобличио Христ, а да је Свети Сава уобличио наш народ.

Истиче и да није случајно што је пре 800 година, управо на Спасовдан, Свети Сава у Жичи одржао своју беседу и да је тада српски народ разумео "Христову реч".

"Ми смо разумели да хоћемо да будемо једно са Христом, да хоћемо да будемо једно са собом, да хоћемо да будемо једно сви", навео је Порфирије.

Поручио је да су сви уморни од подела, ружних речи и лоших вести и додао да је уверен да има милијарду пута више лепих вести од оних лоши, јер, каже, "знамо да смо Христови".

Порфирије је навео да су у данашњој литији и молебану присуствовали игуман манастира Хиландар отац Методије и игуман Студенички отац Тихон.

Замолио је све игумане да се моле за српски народ, да се моле за Београд и читав свет.

"Да се моле да овај град увек, као што на грбу има отворену капију, има за све не само отворене капије, већ и отворена срца и душе, да сви који у овај град дођу осете се да су домаћи. Да сви људи независно од тога како се моле, ком народу припадају осете не само да су добродошли, него и да су наша браћа, а да исто тако сваки сукоб и невоља крене путем умањења", закључио је Порфирије.

Симбол сталног уздизања града из пепела

Од када је деспот Стефан Лазаревић 1403. године устоличио Београд као престоницу, у част обнове и напретка, град је као своју крсну славу узео Вазнесење Господње - Спасовдан.

Ова слава симболично указује на стално уздизање – вазнесење града из пепела и неуништиву наду и веру у будућност, изражавајући душевну и моралну снагу народа прекаљеног у славној прошлости.

Данашњу форму славског обреда уобличио је 1862. године митрополит београдски Михаило Јовановић, тада и поглавар Цркве Кнежевине Србије, на чији је предлог, упућен кнезу Михаилу Обреновићу, 1863. године саграђена Вазнесењска црква.

Ова црква успела је да сачува оригинални барјак Управе града.

Обележавање Спасовдана у Београду почело је јутрос литургијом коју је служио патријарх Порфирије. 

Велики значај Спасовдана у народу 

Спасовдан је покретни празник, али се увек празнује у четвртак, 40 дана после Васкрса, а десет дана пре Духова.

Колики му је значај одувек народ давао види се по томе што је највећи историјско-правни документ српске средњовековне државе, чувени Душанов законик, обнародован на Спасовдан 1349, а допуњен такође на Спасовдан 1354. године.

Осим као сточарски и ратарски празник, слави се и као Крсна слава, али и заветина за читаво село.

Не раде се данас тешки послови, у знак поштовања према великом празнику који, према веровању, може да спаси кућу од невоље, а децу од болести.