Читај ми!

Пре осамдесет година основана НДХ, потомци жртава траже оснивање Меморијалног центра

На данашњи дан, пре тачно осам деценија, створена је Независна Држава Хрватска, под војно-политичким патронатом Хитлерове Немачке. Период који је наступио у наредне четири године колико је НДХ трајала, представља, према историчарима, најсрамније раздобље хрватске историје обележено расним законима, концентрационим логорима и бројним злочинима против Срба, Рома и Јевреја.

Потомци жртава сваке године позивају на достојније обележавање данашњег датума, а председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта предлаже држави Србији да донесе резолуцију о геноциду НДХ.

Оснивање НДХ догодило се свега четири дана након инвазије сила Осовине на Југославију, на дан уласка немачких трупа у Загреб. Немачки војници су дочекани као ослободиоци, а Проглас о успостави НДХ прочитао је на загребачком радију Славко Кватерник, некадашњи аустроугарски официр и један од утемељивача усташког покрета.

У свом прогласу, Кватерник је позвао на свеопшту мобилизацију и покорност новој власти, а одмах након његовог обраћања, спикер је прочитао изјаву лидера Хрватске сељачке странке Влатка Мачека који апелује на сарадњу са новом Владом. Два дана касније, 12. априла, Хитлер је признао државност ове творевине, уврстивши је на тај начин у свој нови европски поредак.

НДХ је формалноправно била устројена као монархија, на чијем је челу био краљ "Томислав Други", а заправо италијански племић Ајмоне од Аоста, који своју краљевину никада није ни посетио.

Бивши директор Музеја Војводине и приређивач више књига о масовним злочинима усташког режима, Драго Његован каже да је суштински, НДХ била диктатура фашистичког типа на челу са поглавником Антом Павелићем.

"Идеја о независној хрватској држави практично је зачета 1929. године уз помоћ фашистичке Италије која је обезбеђивала центре за обуку, финансијску и политичку помоћ. Подршка је долазила и од присталица Хрватске странке права коју је основао Анте Старчевић крајем 19. века. Програм НДХ формулисао је Миле Будак тако што је предвиђено оснивање комплекса логора - Госпић, Јадовно, Паг, Јасеновац и других у којима је убијено више од 700.000 Срба, као и Рома и Јевреја. Нису 'уништавани' само људи, већ и цела историја, језик, писмо, имена и презимена, вера, цркве, музеји, друштва, све што је српско. Концепт је био тотални геноцид. Позната је парола која није измишљена: трећину Срба треба побити, трећину протерати и трећину покатоличити. И на томе се радило четири године", каже Његован.

Басташић: НДХ уживала подршку највећег дела хрватског народа

Председник удружења Јадовно 1941 Душан Басташић тврди да НДХ јесте формирана уз помоћ фашистичке Италије и национал-социјалистичке Немачке, али је, каже, током целог свог постојања уживала недвосмислену подршку највећег дела хрватског народа.

"Сваког 10. априла потомци жртава позивају да се овај датум достојније обележи јер су злочини снажно обележили наше и животе наших породица. Због тога нас боли што се 'тихо' обележавање 10. априла оправдава речима да је то део наше страдалничке историје коју не би требало у тој мери истицати. А ја бих рекао да је то ствар не само наше страдалничке, већ и победничке историје, јер је голорук народ, који је преживео једно такво сатирање, на крају ипак преживео", истиче Басташић.

Завршетком Другог светског рата нестаје и НДХ, а Хрватска добија републику у оквиру СФРЈ. Историчар Александар Раковић подсећа да, после 1945. године, није било ни правне, ни политичке казне за геноцид и да је требало само пет деценија да духови НДХ оживе.

"Данас је Хрватска у Европској Унији, а усташтво и даље има бројне примере легализације, чак и у државном систему. Тековине монструозне НДХ видљиве су кроз поклич 'За дом спремни', концерте Марка Перковића Томпсона, намери да се канонизује Алојзије Степинац. Када постоје тековине, постоје и намере, као нпр. оне које је Туђман деведесетих успео да спроведе. Ко би могао рећи да ће после деценија рокенрола и свега у време Хладног рата доћи до таквих злочина какви су се десили у Југосавији? Према томе, било какав процват културе или шта год, нису никаква гаранција да се Србима неће поновити невоље у каквима су раније били", каже Раковић.

Да се Србима не сме поновити прогон и етничко чишћење упозорава и Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта.

Он је у саопштењу поводом 80 година од оснивања Независне Државе Хрватске навео како држава Србија треба да донесе Резолуцију о геноциду те квислиншке нацистичке творевине над Србима, Јеврејима и Ромима.

Линта се заложио и за оснивање Меморијалног центра српских жртава геноцида НДХ и за установљење Дана сећања на српске жртве геноцида НДХ.