Које су последице дигиталног насиља код младих

Више од половине средњошколки је било изложено онлајн коментарима сексуалне садржине, а свака десета је доживела да неко објави њене фотографије, које је тој особи приватно послала, показало је истраживање о дигиталном насиљу у партнерским везама младих које је спровео Аутономни женски центар. Најчешћа последица таквог понашања су беспомоћност и страх.

У истраживању је учествовало 248 момака и девојака из десет средњих школа које се налазе у пет градова и општина у Србији (Београд, Панчево, Нови Сад, Пријепоље и Параћин).

Сања Павловић из Аутономног женског центра рекла је да узорак није репрезентативан и да то истраживање треба да буде база за додатне студије. 

Свака десета девојка доживела је да се на друштвеним мрежама јавно објави њена интимна фотографија која је послата приватно одређеној особи.

Кампања "Могу да нећу – Љубав није насиље", како каже Павловићева за РТС, показала је да су најчешће последице дигиталног насиља код девојака осећања беспомоћности и страха.

"Старији или вршњаци не поштују приватност или не разумеју да је реч о малолетним особама. И у случају да нису малолетне, без њихове дозволе фотографије не могу да се објаве јавно. Питање је како баратамо садржајем који стиже у наш инбокс и да ли мислимо о последицама које такво понашање оставља на особи чија фотографија се објави јавно без њеног пристанка", указује Павловићева.

Према њеним речима, истраживање је показало да постоји одређена врста притиска у партнерским везама да се такав садржај размењује.

"Постоји притисак да се везе одигравају и у виртуелном простору. Све је већи пртисак да се учествује у 'секстингу', слању фотографија. Када то раде, чини ми се да млади нису свесни последица", додаје Павловићева.

Када се на насиље узврати насиљем – немогућност суочења са осећањима

Навела је да су неки момци који су доживели различите видове дигиталног насиља рекли да не придају томе велику важност.

"С једне стране то се може читати да мушкарци на бољи начин подносе дигитално насиље, али исто тако може да значи да су га 'нормализовали'", оцењује Павловићева.

Како је истакла, чешће су као одговор на питање шта би радили у тим ситуацијама, истицали да би на насиље узвратили насиљем.

Павловићева то види као неразумевање ситуације у којој се налазе, да не желе да искажу своја осећања чак иако су осетили страх. 

Разлика између бриге и љубоморе

На питање како раздвојити љубомору од љубави, Павловићева напомиње да се показало да су млади научени да, уколико нема љубоморе, нема ни љубави.

"Потребно је да млади науче да разликују бригу од љубоморе", каже Павловићева наводећи пример када младић пита девојку да ли безбедно стигла кући увече.

Упозорава да уколико то постане константно запиткивање из вечери у вече, то постаје знак за узбуну и могућу најаву драстичнијих облика насиља – емотивне манипулације, психолошке контроле.

Друштвени раскид са фаворизовањем физичког изгледа

Павловићева каже да је у циљу превенције дигиталног насиља потребно да се у друштву промени став да се женске особе од малена гледају кроз физички изглед и упућује им се та врста коментара.

Неке девојке пруже отпор, али се неке и приклоне тој култури и почну саме да се баве највише својим физичким изгледом, додаје Павловићева.

То, према Павловићевој, може да индукује и породично насиље.

"Девојке постају рањиве и мета за неке потенцијалне ситуације у будућности", закључује Павловићева.