Српска енциклопедија - у ишчекивању првог тома

Србија је једина земља у Евопи која нема своју националну енциклопедију, али тај негативни изузетак ускоро ће бити промењен. После три године рада, приређивачи најављују да ће током 2009. читаоци у својим рукама имати први том капиталног дела.

Када је 8. децембра 2005. године Скупштина Србије усвојила Закон о Српској енциклопедији, држава је на себе преузела обавезу финансирања израде тог дела.

Првобитна замисао била је да цео посао буде завршен за десет година, тачније, да се у преиоду до 2015. објави свих десет томова националне енциклопедије. План је био и да се до краја 2008. у књижарама појави први део.

Међутим, како се тај рок ближио, постајало је све јасније да није могуће остварити план у предвиђено време.

Поново су се актуелзовала разна оправдања као што су "није било политичке воље", или "постојали су други државни  приоритети"...

Неки су чак рекли како се на нашем простору "историјски догађаји тако брзо смењују, да просто измичу  класификовању и записивању".

"Ми смо сами у Европи од свих народа, делимично са изузетком Албанаца, који немамо то што немамо. Цео посао почео је 2006. и ово што је до сада урађено, могло је И брже, али добро, ипак је урађено доста. А што није рађено 2005, 2003, 2000, 1993. године - на то питање не могу да одговорим", искрен је професор Тибор Сабо, помоћник министра науке.
Подсетио је и да је требало "да кренемо с тим послом много раније, као што су и неке озбиљне државе".

Тако, посао који је већина држава завршила током XIX и XX века, Србија обавља тек сада. Занимљиво је, међутим, да су Словенија и Хрватска имале своје енциклопедије још 70-их година прошлог века, значи - у време када су заједно са Србијом биле чланице СФРЈ.

Све до тада, заједничка за све била је енциклопедија коју је радио Станоје Станојевић, историчар и професор Београдског универзитета.

Четворотомна Српско-хрватско-словеначка народна енциклопедија коју је у латиничном и ћириличном издању објавио Библиографски завод у Загребу, 1926-9. године.

Загреб је био лексикографски центар све до распада СФРЈ, а Србија скоро да и није имала никакву политику у области лексикографије.

Тек 1990. године скупштински одбори за науку и културу  разматрали су идеју о изради енциклопедије, али без значајнијег резултата.

Коначно, после усвајања Закона, почетком 2006. формиран је 24-члани Уређивачки одбор, који чине по 12 чланова које је предложила Српска академија наука и уметности и исто толико изабраних на предлог Матице српске. Завод за уџбенике је окосница овог посла у техничком смислу, а цео пројекат финансира се из  републичког буџета.

"Више од 15 година се ради на овом послу, али све до 2005. године тај посао није био нарочито синхронизован. Када је донет Закон о Српској енциклопедији, тај посао су преузеле САНУ И Матица и Завод за уџбенике и на тај посао се прионуло, јер је материјални проблем ресен тако сто је енциклопедија пала на будзет Републике Србије", објаснио нам је Радош Љушић, члан Уређивачког одбора и донедавно директор Завода.

Ових дана приводи се крају израда азбучника, рекао је за РТС професор Драган Станић, члан Уређивачког одбора из Матице српске.

Кад се "среде" сви подаци о српској културно-историјској баштини, на реду је склапање слика, цртежа, фотографија, па припрема за штампу... И, ако се све буде одвијало досадашњом брзином, први том енциклопедије требало би да се појави на следећем Сајму књига у Београду.

Па, иако је рок већ померен, наши саговорници сматрају да - кад смо већ толико чекали и "тако дуго живели без енциклопедије", онда закашњење од скоро годину дана и није неки проблем.

Важно је, кажу, да се усагласе текстови скоро 1000 аутора, да све одреднице буду прецизно И тачно написане, по строгим енциклопедијским правилима, и, што је најбитније, да буду потпуно поуздане.

А колико је то захтеван посао показује и податак да је, у време компјутерске доминације, главни алат за редиговање текстова - графитна оловка.

"Највећи број сарадника шаље нам податке електронском поштом или дисковима. Али, интервенције све морамо да радимо на папиру, да би то остало као јасан траг - шта се све интервенисало и како се постепено долазило до најбоље форме. Све исправке затим морају да буду унесене у компјутер. Јер, ако исправке нису видљиве, ми онда не бисмо били сигурни И онда бисмо морали стално да поредимо... То би онда одузило посао", објаснио је профессор Станић, за наше поимање, компликовану процедуру.
Уједно, то је био и одговор на питање зашто се не би, пре штампања, појавило дигитално издање које би уштедело папир и штампарске трошкове и  на којем би било лакше извршити корекције текста.

И некадашњи директор Завода категоричан је да није могуће прво објавити интернет, па тек онда штампано издање. Његови аргументи су нешто другачији:

"Ако би се ишло прво са интернет издањем па тек онда са штампањем, плашим се да би ту настали проблеми које оваква редакција не би могла никада да реши. Ту мислим на разне врсте интервенција. Знате, и када сте савеснији и када имате најбоље уреднике и најбоље ауторе, увек се поткраде нека грешка, пропуст, недостатак... Мањкавости у нашем раду увек има. Ми Срби смо иначе познати по томе да не умемо колективно да радимо."

Репутација је, ипак, кључна за постојање референтног дела. А, ако би текстове које су годинама прикупљали врхунски стручњаци могли да мењају и „обични сарадници - посетиоци сајта, енциклопедија би изгубила углед и почела би да личи на Вукипедију.

"Једини могући пут је управо овај - да дођемо до чврстих, поузданих, стабилних текстова, који неће бити променљиви, а онда ћемо ми лако за електронско издање", каже Станић.

Професор Сабо објашњава да свака држава мора имати и штампано издање енциклопедије,јер је то најбољи облик з чување националног наслеђа.

"Ми јесмо размисљали о електронсклом издању, међутим,у случају кад би се само то радило, постоји могућност да дође до неког распада глобалног система информација - ми смо сведоци кризе светске финансијаске ових дана, теоретски нешто слично може да се деси и у овом домену - онда би ти подаци могли да постану недоступни. Због тога се планира издање у штампаном облику, али такође се припрема и издање у електронском облику и оног дана кад се буде појавило на сајму књига - биће презентовано и штампано и електронско издање. То је у складу с традицијом која се у многим државама може видети. Па, Британика постоји у стампаном облику и у електронском", каже Сабо.

Од 1996. године 240-годишња Британика више од две трећине прихода остварује претплатом корисника на интернет издање.

После више од два века постојања чувене енциклопедије, издавачи су схватили да ће више од 44 милиона одредница захваљујући интрнету брже и лакше допрети до већег број корисника. 

А прошле године је чак и јужнокорејски "Телеком" саопштио да 20 милиона његових претплатника има приступ енциклопедији Британика преко мобилних телефона. 

Можда би и српски енциклопедисти могли да се угледају на своје британске колеге.

Ако је смисао постојања енциклопедије да "поучава све о свему", како је говорио Пјер Ларус, онда би све то знање требало учинити доступним  свим заинтересованим корисницима.

Јер, књизи, као традиционално најбољој форми чувања података о културно-историјској баштини, савремени видови комуникација неће одузети ништа од њеног угледа.

Напротив, чак ће можда заинтересовати и оне којима књига није омиљени извор сазнања.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(недеља, 04. јан 2009, 14:37) - Milan Pjević [нерегистровани]

Enciklopedija

Izuzetno sam uzbuđen zbog objavljivanja prvog toma naše eknciklopedije, ali se slažem sa mišlju da bi trebalo da postoji i elektronsko izdanje. Jer stopostotno sam ubeđen da će tržišna cena enciklopedije biti previsoka za mnoge nas koji smo željni takvog štiva, kao shto mi je nedostupan i Veliki rečnik stranih reči i izraza Ivana Klajna i Milana Špke.

Aplelujem Matici i SANU da nam omogući pristup enciklopediji putem interneta.

(субота, 03. јан 2009, 18:23) - anonymous [нерегистровани]

Enciklopedija

Nadam se da ce tamo pisati da nam je jezik srpski, a ne srpsko-hrvatski, kao i da ce se objektivnije posmatrati dogadjaji u Drugom svetskom ratu, bez prepisivanja uobicajenih komunistickih lagarija.