Преглед штампе (10.11.2008.)

Политика: Несрећа на руској атомској подморници, Повећање пензија или одосмо из владе; Новости: Откази и пре кризе, Директно у ЕУ; Блиц: Деца испадала кроз прозоре минибуса, Није било уцена за вантелесну оплодњу

Дневне новине данас пишу о несрећи на руској нуклеарној подморници, пензијама, отказима, Еулексу, саобраћајној несрећи на аутопуту Београд - Ниш код Старог Села, да ли је било уцена жена које чекају на вантелесну оплодњу, ...

 

Несрећа на руској атомској подморници

Двадесет људи је погинуло а још толико је повређено на руској атомској подморници Тихоокеанске флоте Војнопоморских снага Русије (ВПС) у Јапанском мору, када је неочекивано прорадио систем за гашење пожара. Сама подморница, према речима Игора Дигала, помоћника главнокомандујућег ВПС, није оштећена, реактори раде нормално а радијација је у границама нормале.

До трагедије је дошло 8. новембра увече током испитивања нове атомске подморнице „Нерпа". У тренутку кад је прорадио хемијски систем за гашење пожара два одсека су се захерметизовала и у њих је почео да продире фреон који истискује кисеоник и брзо гаси пламен. Обично људи у таквим ситуацијама успевају да ставе дисајни апарат који мора имати сваки члан посаде. Зашто се то овог пута није догодило, за сада је непознато.

Подморница „Нерпа" (пројекат 971, или по НАТО класификацији „акула"), припада подморницама трећег поколења. Њена изградња почела је у бродоградилишту Комсомолск на Амуру 1991. године, а онда је, најпре из политичких, потом и економских разлога заустављена. Рад је настављен 1999. године. Подморница је дугачка 110,3 м, широка 13,5 м, има максималну брзину 30 чворова, максимална дубина на коју може да се спусти је 600 метара, може да остане под водом 100 дана и ноћи, а посада броји 73. члана. Од наоружања има четири торпедна апарата по 533 милиметра четири од 650 мм.

Према писању индијских електронских медија, ова подморница била је намењена Индији која ју је за 650 милиона долара закупила на пет година. Индијски медији јављају и да је у Русију стигло 40 људи да присуствује примопредаји подморнице. Није познато да ли су они били на броду.

Повећање пензија или одосмо из владе

Слободан Лаловић, ексминистар рада у влади Војислава Коштунице који је пре три године доносио закон о пензијама по директиви Међународног монетарног фонда, а на који се актуелни потпредседник владе Јован Кркобабић обрушава и данас, крчка се, чини се, на истој ватри као и бивши колега. Јер, управо ових дана ММФ поново саветује српску владу да не повећава пензије пошто би то изазвало ломове у републичкој каси.

Иако је аранжман с овом светском позајмном касом потребан Србији , то не значи да се сваки њихов предлог мора априори и прихватити, поготово ако се знају последице послушности ексминистра Лаловића да јавну потрошњу смањи преко леђа пензионера.

Стога ће, категорични су у кабинету потпредседника владе, једини одговор ММФ-у бити да се неће одустати од захтева да пензије у наредној години у просечној заради учествују са 65 одсто, а у 2010. са целих 70 процената.

Ђуро Перић, посланик ПУПС-а у Скупштини Србије и заменик председника Управног одбора Фонда ПИО, тврди да ће корекција пензија од 10 одсто бити трајна и да ће улазити у основицу за обрачун пензија и у наредној години, упркос инсистирању ММФ-а да се од тога одустане. Ванредно усклађивање пензионерима припада и по старом закону, јер су оне пале испод законом прописаних 60 одсто и до краја године ће у зарадама учествовати с око 59 процената.

На спекулације да би ових 10 одсто повећања пензија могло да важи само до децембра, а да та корекција не улази у основицу за обрачун у 2009. години, Перић каже да то није тачно и да је то повећање трајно. Уколико се ипак изјалове жеље потпредседника Кркобабића, јер осим из ММФ-а опомене да би повећање пензија на 65 и 70 одсто заиста угрозило републички буџет све чешће стижу и од министара у влади, рачуница показује да би пензије наредне године само у јануару биле изнад законом прописаног минимума од 60 одсто и у зарадама учествовале са 64,48 процената.

Остатак године оне би наставиле да падају да би до децембра биле испод 50 одсто, односно око 49,57 процената. За целу 2009. годину пензије би, дакле уколико се ништа не промени, износиле око 24.000, што је за око 3.000 динара више него на крају ове.

У Министарству финансија не желе да коментаришу предлоге ММФ-а, све док се преговори не приведу крају, а одлуку о томе хоће ли ванредно повећање принадлежности од 10 одсто остати на снази или ће бити ипак једнократна радост за најстарије, влада ће морати да донесе до уторка, будући да је делегација ММФ-а продужила боравак у нашој земљи, јер до сада никакви закључци још нису донесени.

Упитан шта уколико влада у уторак донесе одлуку да ванредно усклађивање од 10 одсто буде једнократно и пензије се замрзну на ниво од 60 одсто просечне зараде, Ђуро Перић за „Политику" потврђује - „у том случају ми одосмо из владе".

 

Откази и пре кризе

У Србији је, званично, незапослено 726.465 радно способних грађана. Колико ће их бити до краја ове, а нарочито наредне године, тешко је и претпоставити. Иако директор Националне службе за запошљавање тврди да отпуштања неће бити, већ сада на десетине хиљада радника у посрнулим српским фабрикама, страхује од отказа. Власници и директори многих колектива као да су једва дочекали претње светске економске кризе, па "превентивно" већ отпуштају раднике.

Домаћи стручњаци истичу да ће преливање светске кризе и код нас, последично, довести и до пада запослености. Јер, кад пресуше кредити и инвестиције из иностранства, неминовно мора доћи до пада производње, а то значи да неће бити посла за све који тренутно раде, а још мање за оне који чекају на бироу.

Колико послодавци, који ових дана отпуштају раднике, то чине на основу прецизних прорачуна о смањењу производње за 2009. годину, није познато. Зна се једино да за своју егзистенцију страхује најмање 47.000 радника колико их, према званичним подацима, ради у друштвеном сектору, који мора да се приватизује до краја године. Уколико не буду продати, следи ликвидација предузећа, што неминовно повлачи - отказе.

Према подацима Агенције за приватизацију, до сада је "газду" кроз тендере и аукције променило 273.157 радника. Трећина запослених новог власника је добила кроз тендере, који би требало да обезбеде, какав-такав, социјални програм. Нажалост, и међу њима има много примера да су нови власници предузеће упропастили, запослене оставили без плата и на ивици егзистенције. И то, пре него су уговори раскинути.

Транзиција је Краљевчанима оставила праву пустош - десетак "несталих" предузећа, из којих је на улицу избачено око 20.000 радника. Са привредне мапе избрисан је "Магнохром", некада светска индустрија високоватросталног материјала са десетак хиљада запослених, који данас запошљава само две стотине радника.

За последњих десет година у Крагујевцу је око 20.000 радника остало без посла. Од 13.500 радника Фабрике аутомобила, тренутно се на списку налази око 3.500. У "Камионима" је од 3.500 остало око 900, а у "Фабрици оружја" је од 3.000 остала тек трећина. Ови радници нису добијали класичне отказе, већ су "збрињавани" кроз различите облике социјалног програма и те процесе су увек пратили протести.

Министарство економије доставило је пре неколико дана сидикатима РТБ "Бор" на увид програм решавања вишка запослених за предузећа која су у реструктурирању, а који обухвата оне запослене којима је остало до пет година до остваривања права на пензију.

Истовремено, у Фабрици опреме и делова (ФОД), која је до средине маја, када ју је купио аустријски "А-тек", пословала у систему РТБ, менаџмент тог предузећа, у коме ради 660 радника, крајем прошле недеље синдикатима предао списак са именима 151 запосленог који, по њима, представљају технолошки вишак.

Како смо сазнали, на оглас за добровољно напуштање радног места, уз отпремнину од 200 евра по години стажа, пријавило се 60 радника, од којих послодавац деветорици није дозволио раскид уговора. Уз то, менаџмент ФОД синдикатима је доставио и списак са именима још 100 радника који су технолошки вишак, а одговор представника запослених очекује се до 21. новембра.

Директно у ЕУ

Задатак Еулекса није да установи независно Косово, већ је и у вашем и у нашем интересу да се људима на Косову, посебно Србима, помогне да добију шансу за бољи живот. У ЕУ није на столу условљавање Србије да призна Косово зарад уласка у Унију - каже Дорис Пак, шеф делегације Европског парламента за југоисточну Европу.

Еулекс мисију створило је 27 земаља, а све оне нису признале Косово. ЕУ није та која признаје Косово, то раде земље чланице. Али, ЕУ има интерес да се ствари на Косову добро одвијају, била то независна држава или не. Еулекс је, значи, ту да би се испунило оно што план Мартија Ахтисарија говори о децентрализацији, о мањинама, функционисању институција на Косову, за шта су потребни стручњаци које ова мисија шаље. Ахтисари је ставио ту идеју на папир и ми желимо да се она оствари. То је задатак Еулекса, ништа више од тога. А, о независности се говори тек у делу који је на крају његовог дугачког предлога...

Дорис Пак каже да се пред Србијом не може појавити неки нови услов за њено чланство у ЕУ. "Као и друге земље, треба да испуните копенхашке критеријуме и друге обавезе. Могу да вас уверим да нема нових услова. Не говоримо о томе да Србија треба да призна Косово. Знамо да је то за Србију веома тешко. Зато кажемо: оставите то питање и идите директно у ЕУ."

 

Деца испадала кроз прозоре минибуса

Осам особа, међу којима петоро деце чланова Карате клуба „Шото" из Крагујевца, тешко је повређено у ноћи између суботе и недеље у саобраћајној несрећи на аутопуту Београд - Ниш код Старог Села, када је на њихов минибус, којим су се враћали с такмичења у Земуну, налетео комби. После страховитог ударца и превртања минибуса, путници су испадали кроз прозоре и велика је срећа што су сви повређени ван животне опасности.

После несреће, 16 путника из аутобуса превезено је у Општу болницу „Стефан Високи" у Смедеревској Паланци, а осморо је због повреда задржано на лечењу. Биљана Станишић, мајка девојчице Соње Станишић, која је такође повређена у несрећи и карате судија, због повреде кичменог стуба јуче је из Смедеревске Паланке пребачена у Београд на даље лечење.

У болницу у Смедеревској Паланци смештени су Марко Матић (12), Дејан Степановић (44) који има повреде кичме, Владан Петковић (7) и Ана Поповић (17) која је има прелом бутне кости. У Ургентном центру у Крагујевцу је задржана Гордана Милановић (36), медицинска сестра, која је на такмичење у каратеу пратила сина Павла. На дечјем одељењу болнице у Крагујевцу задржани су Андреј Степановић (11) и Соња Станишић (15).

- Један дечак задобио је јак ударац у трбушни зид. Други дечак има контузиону рану на глави, а сумња се и на повреде вратног пршљена, али ће то тек утврдити даљи дијагностички прегледи. Повређени дечаци су под сталним надзором, нису оперисани, њихово стање је стабилно и нису животно угрожени - рекла је за „Блиц" др Марија Николин са одељења хирургије у Смедеревској Паланци.

На хирургији у Паланци је и Дејан Степановић, отац Андреја Степановића, који је задржан на лечењу у Крагујевцу. Дејан Степановић има повреде лумбалног дела кичме, као и повреде капака и очију. Ана Поповић, која је на такмичење путовала са другом, задржана је на ортопедији и има прелом бутне кости.

Стање повређених који су у болници у Крагујевцу је и „поред тешких повреда стабилно и нико није у животној опасности". Гордана Милановић (36), медицинска сестра, на такмичењу је пратила сина Павла, који је неколико сати пре несреће освојио две златне медаље.

Није било уцена за вантелесну оплодњу

Није било никаквих притисака на жене које су на листи чекања за вантелесну оплодњу у Народном фронту да им се процедура уради у приватној болницу „Медикал центар". Све што смо радили, радили смо у сагласности са Фондом -категорично је за „Блиц недеље" одбацила све оптужбе др Елиана Гаралеић, начелница Одељења вантелесне оплодње у „Народном фронту", да су пацијенти упућивани у приватну установу у којој она ради.

- Ове године у Фронту смо премашили планирани број интервенција, од планираних 333, урадили смо 340. И резултати су нам одлични. Проценат успеха у првом делу године је 41 одсто трудноћа. Већ у јуну позвали смо жене са листе чекања да се формира група за 2009. Како је Фонд потписао у октобру уговор са шест приватних ординација, речено нам је да понудимо паровима да уколико желе раније да дођу на ред, могу да се определе за неку од приватних установа. Тако смо и урадили - прича др Гаралеић.

Она каже да је на састанку који је тим поводом одржан у Фонду прочитала текст који ће свака сестра одељења за вантелесну оплодњу у Народном фронту да прочита пацијентима који желе да у процедуру уђу раније код приватника. Садржај писма је одобрен.

- Када смо оформили групу жена које су се по свом избору определиле за одређене приватне ординације, добили смо нову информацију из Фонда да пацијенти не могу сами да бирају, већ да ће они формирати јединствену листу и да ће они упућивати пацијенте у приватне болнице. Поново смо звали пацијенте да их обавестимо о новој одлуци. По налогу Фонда уручили смо им потврде да испуњавају услове да им се уради вантелесна оплодња. Списак тих пацијената проследили смо Фонду - закључује др Гаралеић.

 

број коментара 0 Пошаљи коментар