Високе школарине - изазов за бруцоше

Будуће академце који током септембарског уписног рока буду положили пријемни испит и уписали жељени факултет, очекује следећи, знатно тежи испит - плаћање школарине за које потенцијални бруцоши и њихови родитељи сматрају да су неоправдано високе.

Учесници недавно одржане дебате "Висина школарина: да ли је наше високо школство једнако доступно младима у Србији?" сложили су се да се доступност високог школства младима у Србији и висина школарина на високошколским институцијама не могу као тема издвојено анализирати и да је потребно радити на реформи образовног система у целини.

На расправи је указано на тржишну оријентацију приватних факултета на којима су школарине високе али је студентима олакшан пролаз (у односу на државне факултете на којима је пролазност изузетно ниска), што представља и добру рекламу.

Са друге стране, указано је и на недостатке у начинима извођења наставе на државним факултетима као једном од разлога за опредељење бруцоша за приватне факултете (на којима се више пажње посвећује студентима јер су мање групе при извођењу наставе).

 

Студенти који се одлуче да школовање наставе на приватним факултетима и високим школама морају да издвоје од 900 до 4.600 евра по години, у зависности од универзитета и усмерења за које се определе.

Они који буду желели да у септембарском року упишу факултет на неком од државних или приватних универзитета у Србији, наћи ће се пред питањем односа квалитета и цене приватних у односу на државне факултете, узимајући у обзир да цене студирања на неким државним факултетима значајно премашују школарину на неким приватним.

Висине школарина су од 30.000 динара колико кошта студирање на Техничком факултету у Бору, до чак 240.000 динара што је цена за студије Архитектуре на Универзитету у Београду.

У Србији је, по речима директорке Центра за образовне политике Мартине Вукасовић, слабо развијен систем студентских кредита и стипендија, а додатни проблем је непостојање јасних критеријума на основу којих факултети одређују школарине, као и нетранспарентност финансијског пословања факултета.

"Цео процес одређивања висине школарина и трошења средстава прикупљених кроз наплату школарина требало би да буде транспарентнији, као и само финансијско пословање високошколских институција", рекла је Вукасовићева.

Први корак би, по њеном мишљењу, требало да буде измена Уредбе о финансирању високог образовања и њено усклађивање са Законом о високом образовању.

Било како било, наши студенти ипак постижу запажене резултате на међународним такмичењима.

број коментара 0 Пошаљи коментар