Партијске касе под контролом

Радна верзија нацрта Закона о финансирању политичких странака је завршена, а пред Владом и Скупштином наћи ће се после консултација са међународним организацијама.

Доношење закона о финансирању политичких странака један је од услова које Србија мора да испуни на путу евроинтеграција, али и начин да држава уведе јасне механизме за контролу страначких финансија, које се углавном пуне из буџета.

Радна верзија нацрта тог закона је завршена, а пред Владом и Скупштином наћи ће се после консултација са међународним организацијама.

Само усвајање закона, међутим, неће смањити корупцију, ако нема стварне воље да се спроведе.

Ако буде воље да се Агенцији за борбу против корупције обезбеде новац и услови, токови страначког новца више неће бити замагљени корупцијом.

Политичке странке мораће да на сајту објаве податке о прилозима, а банке и маркетиншке агенције да известе надлежне о уплатама.

Сама Агенција имаће контролоре, да би се и на терену уверила колико је потрошено на кампање. Уз то и стварну моћ да процесуира прекршиоце закона, за шта је запрећена казна и до пет година затвора.

"Имате опомене, упозорења, прекршајне казне за непоштовање рокова. Затворске казне односиле би се само на свесно намерно прикривање висине износа и извора одакле добијате средства", рекао је Зоран Стојиљковић из Агенције за борбу против корупције.

А да ли је правосуђе спремно да кажњава странке чији су шефови у извршној власти?

"Многи који су недодирљиви нашли су се на удару правосуђа. Тврдим да је правосуђе спремно", каже министарка правде Снежана Маловић.

Парламентарне странке декларативно подржавају нацрт закона, који би према најавама, у новембру требало да се нађе пред посланицима.

"Као странка за коју одговорно кажем да има најуређеније финансије, тражили смо да се уведу таква мерила и стандарди и за све друге и да буду јаче и строже санкције него што су до сад биле", рекла је портпаролка Демократске странке.

Примедбе на висину депозита и чланарину

Највише примедби односило се на одредбе о висини депозита за учешће на изборима и на уплату партијске чланарине преко рачуна.

Посланик ЛДП-а Зоран Остојић критиковао је решење да су странке у обавези да пред изборе положе депозит од 100.000 евра додајући да му није јасно како странке да обезбеде толики новац пре избора.

Есад Џуџевић из посланичке групе мањина сматра да ће овим нацртом закона бити оштећене мањинске странке које освоје једно посланичко место.

Шефица посланичке групе Г17 плус Сузана Грубјешић рекла је да та странка нема суштинских замерки на Нацрт закона, већ само техничке примедбе, попут уплате месечних чланарина на жиро-рачуне странака.

"За одржавање текућег рачуна потребно је 200 динара, а да уплаћујете чланарину 50 динара нема смисла. Ту примедбу подржале су и друге странке, тако да је нађено решење да чланарине до 1.000 динара могу да се уплаћују у готовини", рекла је Грубјешићева.

Све остало иде на рачун, прописује Нацрт новог закона, чија је најважнија новина укидање лимита на приватне донације.

Једно је сигурно - примена закона показаће да ли су партије заиста генератор корупције, а први резултати, по оцени аналитичара, могу се очекивати после две године примене.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(субота, 30. окт 2010, 02:41) - anonymous [нерегистровани]

ovo je davno trebalo da se uradi

Valjda ce se konacno staviti pod lupu i bogastva pojedinih politicara koji nemaju dana radnog staza, a imetak im je kao da su nasledili tetku groficu, ili mnogo veca