Читај ми!

Кристофер Хил поново у Београду – "ко зна зашто је то добро"

После двадесет година Кристофер Хил се враћа на Балкан. Амерички председник Џозеф Бајден у Београд шаље искусног дипломату. Познаваоци прилика сматрају да тај потез може значити да Вашингтон жели да појача утицај у Србији, али и у региону.

Кристофер Хил је живео је у Београду када је имао осам година. Његов отац службовао је у главном граду Србије као амерички дипломата.

Није ни случајно што је тражио да први дипломатски задатак има баш у Београду.

Као десна рука Ричарда Холбрука и део преговарачке тројке, 1998. и 1999. године, поред Волфганга Петрича и Бориса Мајорског из Русије, био је један од архитеката преговора у Рамбујеу после којих је бомбардована Југославија.

"Није само он човек од утицаја, ту је и Ескобар. И он је овде присутан више од двадесет година. То може да значи да САД покушавају да врате утицај или да имају неки мотив да конфликт између Срба и Албанца реше онако како то они замишљају. Знамо да САД подржавају независно Косово и очекујем да ће долазак Хила и Ескобара бити додатни притисак на владу у Београду", каже новинар Миливоје Михајловић.

Раде Мароевић, који је 1999. године био извештач са Косова и Метохије, истиче да западне дипломате после рада на Балкану јако тешко одлучују да се врате, између осталог и због сложености криза са којима се суочавају.

"Хил се враћа из пензије, што је такође реткост. Већи део јавности од њега очекује чудо. Мислим да то неће бити случај када коначно стигне на Дедиње. Сматрам да ће му мудрост бити много већи савезник него чврста рука", каже Мароевић.

"Американци убацују Бриселски процес у већу брзину"

Кристофер Хил ће на половини мандата заменити Ентонија Годфрија, актуелног амбасадора у Србији, и то након два упада Росу на север Космета.

Не сме се пренебрегнути ни да је Габријел Ескобар већ путовао у Брисел, и то на техничке преговоре.

"Долазак ових дипломата неће искомромитовати Бриселски споразум. Њима одговара то што је договорено у Бриселу и мислим да ће Бриселски процес само да убаце у већу брзину. Американци су га свакако контролисали, а сада ће имати жељу да буду пресудни када буду доношене некакве коначне одлуке, ако их уопште и буде", каже Михајловић.

Колумнисткиња Недељника Љиљана Смајловић сматра да се у Београду пречесто чека и гледа ко ће се појавити да реши све проблеме и изврши притисак.

"Та стална тумачења из Београда ко ће овде преузети палицу, ко ће све да реши проблеме… То је као да се ми сами нудимо – ’ајде да видимо ко жели да нам буде нови политички бос. Ми само чекамо ко ће овде да се појави са намером да све реши и изврши притисак. Свако врши притисак, само што не нуди ништа иза тога и не може да прети бомбардовањем. Тај притисак не може да сломи основни интерес – да се овде опстане и да се очувају национални интереси", каже Смајловићева.

"Штап и шаргарепа не функционишу данас на исти начин" 

Дипломатском угледу Вашингтона засигурно не иде у прилог лоша слика коју су Американци створили о себи у Ираку, неуспех у Сирији и Либији и недавно хаотично повлачење из Авганистана.

Тај тренд, каже Раде Мароевић, Бајденова администрација покушаће да преокрене.

"Штап и шаргарепа из 1999. године не могу да функционишу на исти начин данас. Ствари у свету су се заиста промениле и Америка није више једина доминантна сила и има заиста озбиљну конкуренцију, пре свега у Кини па и у Русији", истиче Мароевић.

Љиљана Смајловић наглашава да људи који памте Хила, попут ње, сигурно не могу да се радују.

"Он је за мене симбол оне врсте америчког интервенционизма који не бих желела да видим нигде у свету, а не овде. Нису нас почаствовали тиме што су нам послали Хила, али као што народ каже – ко зна зашто је то добро. Можда упознамо једног другог Кристофера Хила који ће разумети шта се овде дешава", каже Смајловићева.

Кристофер Хил је пре две године, у интервјуу за Дојче веле, признао да је његова дипломатска мисија као специјалног изасланика 1998. и 1999. била неуспешна, али да је трагајући за мирним решењем, исцрпео све могућности.

Нови амерички амбасадор очекује се и у Приштини. Џефри Ховениер добри познавалац прилика у региону, између осталог, службовао је на Косову и Метохији у оквиру мисије Уједињених нација.