Читај ми!

Селаковић Загребу: Нема добросуседских односа без искрене жеље

Министарство иностраних и европских послова Хрватске саопштава да је министар Гордан Грлић-Радман посетио 34. хрватски контингент у мисији KФОР и да "хистеричне спекулације из Србије против Хрватске сматрају смешним и апсурдним". Шеф српске дипломатије Никола Селаковић каже за РТС да се таквом реториком не долази до добросуседских односа, већ је потребно да се том питању приступа часно, честито и са искреном жељом.

Гордан Грлић-Радман је на КиМ најавио отварање хрватског војног кампа, на шта су оштро реаговали српски званичници и представници српског народа у јужној покрајини.

У полемику се укључио и председник Александар Вучић поручивши да поступци и изјаве из Хрватске нису израз поштовања према Србији и да Загреб жели да унизи Београд

У свом одговору хрватско Министарство иностраних и европских послова разлог за такве реакције види у скретању пажње са иницијативе о "такозваном" буњевачком језику, односно, како се тврди, покушају разбијања хрватског националног корпуса у Србији.

Српско Министарство спољних послова узвратило је да Загреб мора да престане да обмањује јавност и потхрањује неистине и стереотипе о Србима и Србији, наглашавајући да је хрватска дипломатија одступила од принципа добросуседских односа.

Одговарајући на саопштење из Загреба, Никола Селаковић напомиње да, ако је нешто хистерично и апсурдно, то је низ тврдњи које су изнете из Загреба.

"Неко вас прозива за великосрпску агресију, а истовремено говори о распоређивању своје војске на делу територије Србије, неко вам прича о непоштовању граница и нужности њиховог немењања, а противправно присвајање дела територије ваше земље сматра сасвим нормалним", указао је Селаковић.

На спомињање "логора" на територији Србије током сукоба деведесетих година прошлог века, Селаковић каже да се долази до апсурда да неко прича о томе, а да се још није суочио са сопственом прошлошћу - нацистичком творевином НДХ и низом логора који су представљали "индустрију смрти".

Селаковић је поновио став МСП-а о улагању у добросуседске односе и уздржавање од провокација.

"Замислите да је неко изашао у Србији у месту где је већинско хрватско становништво и клицао ономе што се у Борову селу дешавало на Васкрс ове године", приметио је Селаковић.

О реципроцитету у власти

Помињући хрватске захтеве за реципроцитетом у органима власти, Селаковић наглашава да у Хрватској има 4,36 одсто Срба, а Хрвата у Србији 0,81 одсто.

"Оквирна Конвенција Савета Европе о правима мањина каже да између десет и 20 одсто припадика једна мањине треба да живи у неком месту да би имали право на службени језик", подсетио је шеф српске диполоматије.

Подсећа да је према српским законима 15 одсто када се некој мањини мора дати то право, тврдећи да је у Србији случај да се то право остварује и када је удео мањина испод тог процента.

Са друге стране, Селаковић наглашава да је у Хрватској да би се то право остварило потребан удео у становништву 33 одсто, подсећајући на гажење ћириличких табли у Вуковару.

"Међу несталима које Загреб спомиње има и Срба"

Указао је и на то да је хрватској мањини поклоњена кућа Бана Јелачића у Петроварадину, да је у центру Београда хрватска заједница добила просторије, улагање у инфраструкутуру у хрватским местима...

"Наравно да морамо да разговарамо, комуникација постоји. Не може се говорити о добросуседским односима а свако мало провоцирате", каже Селаковић.

Указује да је хрватско министарство напало његову реакцију на претње руководству Хрватске националне заједнице у Србији истичући да је полиција одмах ухапсила одговорне, тврдећи да се држава покренула много пре протестне ноте из Загреба.

Говорите о несталим лицима, а знате колико је међу тим особама има Срба, ту постоји и интерес Београда, додаје Селаковић.

Селаковић истиче да се таковом реториком не долази до добросуседских доноса већ је потребно да се том питању приступа часно, честито и са искреном жељом.

Погледајте колико је још српских села у Хрватској која немају асфлатираних путева, струје и воде, закључује Селаковић.