Читај ми!

Која деца обавезно треба да приме вакцину, а ко да избегне имунизацију

Која деца би заиста требало да приме вакцину, шта се препоручује трудницама и дојиљама, ко би требало да се вакцинише и колико вакцина штити од оболевања, одговарају директорка Института за јавно здравље "Милан Јовановић Батут" Верица Јовановић, директор Клинике за инфективне и тропске болести УКЦС Горан Ствановић и Павле Зелић из Агенције за лекове и медицинска средства Србије. За све вас који још имате неке дилеме у вези са вакцинацијом шаљите нам питања на нашу мејл адресу petputapet@rts.rs.

Фајзер-Бионтекова вакцина препоручује се деци старијој од 12 година, уз сагласност родитеља, код изабраног педијатра. Ко од њих би требало обавезно да је прими?

Директорка Института за јавно здравље "Милан Јовановић Батут", Верица Јовановић каже да следи измена и препорука стручно-методолошког упутства где ће се педијатрима саветовати да у процес вакцинације као препоручену имунизацију укључе и вакцинацију против ковида за узраст деце од 12 до 15 година.

"Деца са ретким болестима, гојазна, која имају висок крвни притисак, болести плућа и малигне болести највероватније ће бити приоритети јер имају повећан ризик од оболевања. Ковид је прилично агресиван, не бира и може дати компликације", наглашава Јовановићева.

Струка вакцину препоручује трудницама, а мајкама које доје?

Верица Јовановић понавља да труднице, а свакако и дојиље, могу да приме вакцину.

"Нарочито, када говоримо о младим мајкама које доје, препоруке се већ налазе у Стручно-методолошком упутству, тако да сви стручњаци, и гинеколози и лекари опште праксе су упознати да је препорука свакако већ у примени, да све дојиље могу да приме вакцину", додаје Јовановићева.

Како наглашава, нема бојазни да ће се било какве неочекиване реакције јавити нити код мајке, нити код детета. "Наш циљ је да се заштити пре све ширење инфекције, оболевање јер су мајке тада уморне, њихов имунитет је додатно ослабљен, и препоручује се да се вакцинишу без икаквог ризика", закључује директорка "Батута".

У току је сезона крпеља. Да ли би оболели од лајмске болести требало да се вакцинишу?

Директор Клинике за инфективне и тропске болести УКЦС Горан Ствановић каже да акутно стање болести и терапија антибиотицима трају три недеље. Чим се та терапија заврши, апсолутно важи као и за све друге грађане који немају то стање, указује Стевановић.

А ко заиста не би требало да се вакцинише?

Павле Зелић из Агенција за лекове и медицинска средства Србије напомиње да је једина права контраиндикација јесте преосетљивост на неки од састојака вакцине.

"Контраиндикацију представљају тешке анафилактичке реакције у претходној историји болести, зато је неопходно да се те особе консултују са и алергологом пре него што приме вакцину и зато се, на крају крајева, сви када примимо вакцину, на лицу места сачекамо да ли ће се десити нека реакција", каже Зелић.

Према његовим речима, људи са тешким алергијским реакцијама јесу категорија која захтева посебан опрез, али нису ни њима искључене вакцине.

"Акутна погоршања хроничних болести су друга много већа категорија становништва, који због неких стања – епилепсије, дијабетеса, тешких срчаних инсуфицијенција, и других тешких болести које дуго трају, али су дошле у акутно стање, не треба да приме вакцину, али је могу одложити и примити касније", указује Зелић.

Искуства из земља у којима је становништво масовно вакцинисано показују да су у болници углавном невакцинисани. Да ли је тако и код нас?

Горан Стевановић наглашава да вакцина не штити од разбољевања, она штити од тешких клиничких форми и у крајњем случају од смртних исхода.

"То је показано и у нашем клиничком искуству, јер највећи број пацијената који су били вакцинисани, па се инфицирали вирусом ковида, има врло благе или умерено тешке клиничке слике", каже Стевановић.

С друге стране, поручује да је нормално да има и тежих случајева и да ће бити и оних који ће, нажалост, преминути и поред вакцинације.

"То су особе које су у екстремно високом ризику, које чак ни вакцинација не може у потпуности да заштити, а ту је улога свих нас осталих који не спадамо у високоризичне категорије, да се и ми вакцинишемо и створимо још један слој заштите око наших најосетљивијих суграђана и да тиме заштитимо једни друге", закључује Стевановић.