Čitaj mi!

Doktori preporučuju kako da se vratite sportu posle preležanog kovida

Veliki broj sportista je do sada bio pozitivan na koronavirus. Prirodno je da teže da se sportu vrate što pre, ali očigledno bez dovoljno informacija o pregledima koje treba da urade. Stručnjaci iz vodećih asocijacija medicine sporta i sportskih nauka sastavili su preporuke za kliničke preglede koje sportisti posle preležanog kovida 19 moraju da urade, kako bi bili sigurni da ova bolest nije ostavila posledice na srce i pluća.

O preporukama koje naši stručnjaci medicine sporta upućuju vrhunskim sportistima, ali i rekreativcima, u Jutarnjem programu RTS-a govorio je doktor Nenad Dikić, predsednik Udruženja za medicinu sporta Srbije.

Dikić je istakao da je mnogo zavisilo od lične odgovornosti samih sportista, jer od njih zavise čitavi timovi, kao i da su postojale mere prevencije kako bi se sprečilo zaražavanje.

"Moglo je da se spreči na isti način na koji je moglo da se spreči među opštom populacijom, oni su jednostavno podelili sudbinu. Možda bi se sprečilo da su se više čuvali i vodili računa. Postojali su neki modeli koje su sportske organizacije implementirale i to je bio 'balon' ili 'babl'. NBA liga je prva krenula, moje kolege su vodile nekoliko takvih 'balona' u okviru Fibe, Uefe, pa smo pokušali sa skijašima...", počeo je Dikić priču u Jutarnjem programu.

"Ideja je bila da se uz pi-si-ar testiranja i neku vrstu prethodne lične izolacije sportisti pripreme da dođu na takmičenje neinficirani, takvi ostanu i mogu da se nadmeću."

Ono što se desilo košarkašu Majklu Odžu koji je preminuo od srčanog udara na terenu, velika je opomena.

"Opominje i ljudi su na početku dosta blagonaklono reagovali na ideju da je to neka vrsta gripa posle koje čovek može da se vrati i normalno trenira. Očigledno nije bila adekvatno objašnjena. Opet su prvi reagovali NBA doktori – prvi Difjori (Džon), koji je šef cele te ekipe, rekao je da bez obzira na to šta se dešava, treba uraditi barem ultrazvuk. U principu, promene koje se javljaju su takve da su nevidljive i neka statistika pokazuje da je u 22 odsto slučajeva miokarditis bio kod sportista koji su preležali kovid, za razliku od drugih virusnih infekcija gde to ne postoji."

Srpski stručnjaci preuzeli su i prilagodili tabelu Internacionalne federacije sportske medicine, na kojoj se vidi da je bilo potrebno da određene grupe zaraženih sportista, u zavisnosti od težine tegoba, budu različito pregledane.

"Sportsko-medicinski pregled podrazumeva određene stvari koje sportisti koji su bili pozitivni na kovid moraju da urade, u zavisnosti od toga koliko je bila intenzivna i teška njihova klinička slika. Istovremeno, moraju da urade dodatne preglede da bi zaista mogli da se vrate na teren."

Pregled srca pre povratka na teren!

Dikić je naveo da su sportisti svesni ovakvih provera jer su inače pregledani na taj način, ali je dodatak bio ultrazvuk koji inače ne rade, kako bi se ustanovile bilo kakve srčane smetnje ili aritmije, koje bi mogle da dovedu do iznenadne srčane smrti.

"Te smetnje moraju da budu uočene i zato je neophodan taj stres test. Ovaj stres test koji mi preporučujemo i koji preporučuju naše kolege koje su napisale ove preporuke, takozvana su aerobna testiranja. Svako od nas ima aerobnu moć i da bi sportista mogao da počne ponovo da trenira, on mora da vrati tu aerobnu moć."

Ova bolest lekare je orijentisala ka gledanju pluća i nekako je srce zanemareno, a brojni primeri pokazuju da su od miokarditisa stradali i mladi, potpuno zdravi ljudi, poput jednog momka iz Kragujevca koji je preminuo za jednu noć.

"Neophodan je pregled srca pre povratka na teren!", podvlači doktor Dikić.

Povratak posle bolesti mora da bude postepen i doziran

Povratak sportista profesionalnom treningu mora da se realizuje postepeno i tu nije odgovornost samo na njima, već i na ljudima koji ih okružuju – treneri, medicinski radnici, stručnjaci koji su zaduženi za fizičku pripremu...

"Intenzitet o kojem govorimo, doziranoj fizičkoj aktivnosti je veoma važan. Ako krenete odjedanput u rutinski trening koji ste imali pre toga, a ne uzmete u obzir da ste malaksali, da imate bol u mišićima i da nije isto kao što je bilo pre, dolazi do problema. Taj intenzitet mora da se dozira, a to se čini na osnovu maksimuma srčane frekvencije ili aerobne potrošnje. Uzima se da na početku čovek treba da vežba nekih 60 do 70 odsto, pa da lagano diže, zato što je to logično."

Mišljenje stručnjaka i dosadašnja praksa pokazali su da bi simptomi trebalo potpuno da nestanu nakon četiri nedelje, ali šta se dešava ako sportista ponovo oseti neke od simptoma?

"U principu, da, moraju da obustave treninge. Ne mogu da treniraju ako ih nešto boli. Ono što ja učim studente jeste da ne možemo da idemo preko granice bola. Bol jeste opomena – malaksalost, mišići koji ne funkcionišu itd. Kod nas postoji jedna ideja da, kada boli, baš tada treba 'pritisnuti'. Mislim da je to pogrešno", osvrnuo se Dikić na situaciju u vezi sa koronavirusom, rekavši da su zbog nepostojanja zakonske regulative za ovaj novi problem, sastavljene preporuke koje su izuzetno opominjuće i važne.

"Praksa je pokazala da su neki sportisti zaista imali promene i da su neki, koliko god su se dobro osećali i mogli da treniraju, morali da uspore i lagano se vrate na trening da bi sačuvali svoje zdravlje i da bi opet mogli da postignu rezultat koji su postigli."

Novak nije imao dovoljno informacija, sport mora da se nastavi

Da li je onda poznato kada će se sport ponovo vratiti u normalu?

"Svedočimo velikoj želji sportista da se vrate u normalu. Nisu to samo veliki sportovi kao što je fudbal, gde ima mnogo para. Skoro smo radili taj 'babl' u turno skijanju – ti ljudi u koje se ne investira i koji ulažu svoj novac, žele da se takmiče i postignu rezultat. To su ljudi koji treniraju ceo život i nekako se gubi iz vida da ne možete da im kažete: 'E, sad prestanite da trenirate zato što sad nije trenutak."

Dikić ističe da su na globalnom nivou veliki napori i da se sport polako vraća, ali uz drugačiju i naporniju vrstu organizacije kako bi se sprečilo širenje virusa, međusobnog kontakta navijača, kao i samih sportista.

"Imali smo krajem godine veliko takmičenje u rvanju u Beogradu, bilo je dosta kontroverzi. Imali smo jedan kritički članak Bi-Bi-Sija, ali mislim da je takvo takmičenje vredelo jer su rvači morali da se suoče sa svojim suparnicima i da vide gde se nalaze. Takvo takmičenje je moglo da se održi samo uz veliku organizaciju i vođenje računa o svim merama koje inače važe."

Na meti kritika tokom leta našao se i najbolji sportista Srbije svih vremena – Novak Đoković. Razlog je bila organizacija Adrija tura i turnira u Beogradu, koji je postao "rezervoar zaraze".

"Očigledno je da nismo dovoljno pomogli Novaku i da on nije mogao sve sam da uradi, a očigledno je i da nije imao dovoljno informacija koje su bile važne. Da smo sada pravili takvo takmičenje, sigurno bi ga održali i sigurno ne bi bila ta količina inficiranih sportista jer bi, jednostavno, bilo sprečeno."

I rekreativci moraju da se pregledaju i budu odgovorni

Kakva je situacija sa rekreativcima koji nisu pod stalnim nadzorom sportskih lekara?

"Rekreativci moraju da imaju isti stav. Primera radi, ja sam rekreativni ronilac i trenutno imam ceo tim ljudi koji se ne takmiči. Oni su svesni toga, pregledali su se i na ovaj ili onaj način su prišli tome vrlo odgovorno zato što znaju da ne mogu da zahtevaju od svog organizma nešto što organizam ne može da im pruži, a to moraju da provere."

Nije samo profesionalnim sportistima teško da se vrate na željeni put, već i rekreativcima koji žele da održe fizičku formu.

"Nije jednostavno, definitivno nije lako. Oni koji su bili zaraženi definitivno imaju pad sportske sposobnosti. Do te sposobnosti moraju polako da dođu, ali moraju da budu svesni da imaju pad, poštuju to i onda lagano treningom se vrate. Svako od nas treba da trenira, nezavisno od kovida, jer trening pre svega predstavlja preventivne mere da ne dođe do infekcije."

Teretane su u jednom periodu bile zatvorene, ali Dikić ističe da su studije pokazale da u tim prostorima ne dolazi do povećanog inficiranja sportista. Naravno, uz poštovanje svih mera i ličnu odgovornost korisnika.

"Američki koledž sportske medicine je dao mnogo analiza i pokazalo se da teretane nisu mesto gde dolazi do povećanog broja inficiranja. Uprkos svemu, zato što je poznato da su ljudi koji rade u teretanama, nakon korišćenja određene sprave, uvek dezinfikovali te sprave. To se radilo i pre kovida. Jednostavno, ako sam bio na nekoj klupi i oznojio se – ja sam je prebrisao posle toga. Pitanje je sopstvene odgovornosti", zaključio je Dikić.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">