Mao Cedung i Saša Đorđević

O liderstvu, publici, plivanju u Vuhanu nekada i košarci sada

Kakva je varoš taj Vuhan. Ne znamo mnogo o njoj; većina Srba je prvi put sada zbog košarke čula za Vuhan a da ga prebacimo na drugi kontinent bio bi to najveći grad između Istanbula i Londona

U Vuhan se ne dolazi slučajno; to je grad koji je najbitnije mesto kontinentalne Kine i među 12 miliona ljudi koji žive u ovom gradu, bilo u modernim pedesetospratnicama, bilo u raspadajućim barakama ne dolazi se usput. 

Znao je to Mao Cedung. Te 1966. kad je došao u Vuhan na tradicionalnu proslavu revolucije plivanjem u Jang Ceu dočekalo ga je za jul sasvim izenađujuće vetrovito vreme i buran Jang Ce.

Mao koji je tada imao 73 godine uz zvuke himne „Rumeni se Istok" zajedno sa pet hiljada stanovnika Vuhana ušao je Dugu reku, kako Kinezi zovu Jang Ce i zaplivao prkoseći talasima. 

U zanosu ostali plivači su u ustalasanoj reci vikali „Živeo predsednik Mao", gutajući usput prljavu rečnu vodu da bi, kad bi se dokopali obale govorili da je voda „slatka kao med".

Svemoćan je bio Mao tih godina u Kini, jedna pogrešna reč o njemu mogla je da odvede u smrt ali kada je došao među narod nije mahao s broda nego je ušao u vodu i zaplivao. Zapravo jeste mahao ali dok je izlazio iz vode na brod a tih nekoliko sekundi mahanja, zahvaljući kineskim filmskim novostima i propagandnim plakatima trajalo je bar 10 godina. 

Nije to znao Aleksandar Đorđević i srpska košarkaška reprezentacija. Mi smo u Vuhan došli da kroz njega prođemo i što pre stignemo u Šangaj i Peking. 

Nije naša reprezentacija mogla da izgubi na pripremnim utakmicama; koliko god da je imala loših perioda naposletku bi pobedila svakog protivnika. Svejedno da li za njega igra najbolji igrač NBA lige Adetokumbo ili moćna Francuska, koja će na šampionatu eliminisati Ameriku sa Gregom Popovićem na klupi. 

U Fošanu na početku prvenstva delovali smo još ubedljivije a kad je pamet Raduljice u plus 15 odvela i meč protiv Italije euforija je bivala sve veća. I oni koji žive od tuđe euforije - kladionice izračunale su da je Srbija prvi favorit Svetskog prvenstva. 

I onda se u taj veliki grad Vuhan došlo onako kako nije dolazio ni Mao Cedung. Uz računice kada je pre Srbije još neka ekipa dobila sve četvrtine na prvenstvu, uz polemike da li je u pravu hrvatski plejmejker koji kaže da je ova Srbija najbolja evropska ekipa u poslednjih 25 godina, uz poređenja Bogdana Bogdanovića sada i Danilovića u najboljim danima - srpska reprezentacija stigla je u Vuhan da kroz njega prođe do nekih bitnijih stanica. 

Ako je Mao Cedung, predmet obožavanja i straha u tadašnjoj Kini znao da mora da se okupa u Jang Ceu, Aleksandar Đorđević, predmet obožavanja i poštovanja u Srbiji poslednjih 25 godina morao je da zna da natera svoje igrače da uđu u Dugu reku i zaplivaju. 

Kad su početkom druge četvrtine utakmice sa Španijom ođednom krenuli jaki talasi srpski košarkaši su se sami povukli. Kao da nisu verovali da još neko igra košarku osim njih.

Kao da nisu znali da je Skariolo čovek koji je leto proveo spremajući taktiku protiv Srbije.

Kao da nisu znali da je motiv i vera u sebe nekada jednako moćno oružje kao i sam kvalitet.
Jer kad ne uradiš nešto što je uradio čovek u 73. godini onda izgubiš od ekipe čija najveća zvezda ima 39 godina.

 

 

broj komentara 4 pošalji komentar
(četvrtak, 12. sep 2019, 09:16) - Dusan Nadj [neregistrovani]

ćutite

koliko smo manji od mbogo zemalja protiv kojih smo igrali i pokazali smo se kao veliki?!Živela reprezentacija na čelu sa Djordjevićem i živela Srbija!

(četvrtak, 12. sep 2019, 03:46) - srx [neregistrovani]

Kakve gluposti

Sasa Djordjevic je jasno rekao vise puta da i ne razmislja o SAD. Napomenuo je da Spanija, Francuska, Litvanjia, Argentina i Australija imaju sjane ekipe zeljne medalja i da ce Srbija ici korak po korak.

To price o tome kako smo razmisljali o finalu postoje samo u glavama navijaca koji su tako razmisljali. Kosarkasi su itekako znali sta ih ceka.

Niti su Argentici spremali "cijelo ljeto taktiku protiv Srbije" niti su znali da ce igrati protiv nas niti smo mi potcjenili protivnike. Imali smo jednu jaku utakmicu koju smo dobili - protiv Italije i jednu koju smo izgubili protiv Spanije. Tada je bilo jasno da smo izgubili tzv. laksi put preko Poljske i nazalost, nasi kosarkasi nisu uspjeli da se provrate od tog poraza i izgubili su i od Argentine.
To je sve. Nikakve zavjere protivnika, potcjenjivanja, komplikovane seme. Izgubili smo uprkos svim znanjem sto je nas strucni stab imao i svim htjenjem nasih igraca. Veci kvalitet nemamo ovog trenutka. Svi pogadjaju trojke i trce neprekidno. Mi imamo 4/5 tima koji jos igra kosarku iz 80-tih. Ne znaju da skoce pod kosem, pogode svaku cetvrtu trojku. To je jednako -10 protiv Argentine.

Sale nam je vratio vjeru u kosarku i zato je ovaj poraz bolan. Medjutim, sta da kazu Litvanci, Rusi, Slovenci pa i Amerikanci? Svi gube ponekad.

(sreda, 11. sep 2019, 22:58) - Срђан [neregistrovani]

Потценили смо све екипе и играче а величали само Америку и НБА

Само смо величали Америку, пуна су нам уста била Америке, а све друге земље, репрезентације, играче и спортисте смо жестоко потценили, што је било крајње неспортски са наше стране. Због тога нас је стигла Божја правда, потпуно су нас надиграли, подвлачим - надиграли и Шпанци, а посебно фантастични Аргентинци. Скола са 39 година није матор, он је и даље врхунска светска класа, млад, јак и виталан.

(sreda, 11. sep 2019, 18:35) - anonymous [neregistrovani]

Много

Много хтели, много започели.
Нама је била битна само финална утакмица са САД, заборавили смо да и други играју кошарку.
Нисмо ми Срби измислили овај спорт.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">