Читај ми!

Стеф Кари помера границе и рекорде, а Голден Стејт је поново моћан

Након две године паузе, Голден Стејт је поново најбоља екипа у НБА лиги (бар регуларног тока сезоне), а дефинитивно најзаслужнији за то јесте Стеф Кари. Двоструки МВП лиге и најбољи шутер у историји овог спорта, наставља да помера лествицу и границе кошарке до мера које одударају од разума. Кари је на путу да обори сопствени рекорд по броју убачених тројки у једној сезони и утисак је да га нико у томе не може зауставити.

"Ратници" на почетку нове сезоне НБА лиге делују фантастично. Игра се динамично, течно, уиграно и пожртвовано на обе стране паркета и делује да је Голден Стејт склопио већи део слагалице већ у новембру.

Са разлогом екипа из Сан Франциска заузима прво место на Западној конференцији и има најбољи учинак у читавој лиги од 18 победа и само два пораза у првих 20 утакмица регуларног дела сезоне.

Вориорси након две сезоне поново делују као фаворит за прстен и екипа са којом не желите да се састанете ни у једној фази такмичења.

Наравно да је процесу опоравка највише помогао Стеф Кари, некадашњи двоструки МВП лиге, који својим партијама оставља и противнике, али и навијаче у чуду и са отвореним вилицама.

Кари у досадашњем току сезоне у просеку бележи нестварних 28,6 поена, 5,8 скокова и 6,8 асистенција по мечу.

Уз то, његови проценти су заиста сјајни, пошто шутира 60,3 одсто ефективног процента из игре, тачније 42,3 одсто за три поена, и 46,6 за два поена. Слободна бацања су му на нељудских 94,2 одсто.

Вордел је изгледа жељан игре, погађања, али пре свега доказивања.

Доказивања тога да је лидер, да се потпуно вратио и да је време да га кошаркашки свет крунише као најбољег шутера свих времена и најкориснијег играча НБА лиге.

Стеф ове сезоне тројкама помера границе реалности и обара бројне рекорде. Онај који највише запада за око јесте број погођених тројки. 

Наиме, Кари је на 19 утакмица ове сезоне, већ убацио 100 тројки, што даје нестваран податак да је на више од пет погођених тројки по мечу (5,26).

До пре пет година, НБА рекорд за број погођених тројки на једном мечу износио је 12 и држали су га Коби Брајант и Донијел Маршал.

У међувремену, Кари га је изједначио, потом и оборио, да би лествицу у том сегменту подигли прво Лавин, а потом Клеј Томпсон.

Стеф је ове сезоне чак четири пута погађао по девет тројки на мечу, а два пута по осам.

Статистика, тј математика каже да уколико настави овим темпом, Кари би сезону могао да заврши са 431 датом тројком, чиме би надмашио свој сопствени, уједно и рекорд историје НБА лиге.

Кари је сеозне 2015/16 убацио чак 402 тројке, што је 24 више од наредног на листи - Џејмса Хардена. 

И по много тога, ова сезона Стефа Карија, али и Голден Стејта, подсећа на ту 2015/16. 

Вориорси, попут те сезоне, играју на неком новом нивоу, изгледају компактно и уиграно, добијају утакмице у којима су фаворити, добијају утакмице како код куће, тако и на гостовањима, оне у којима стекну рано вођство, оне у којима губе.

Препознатљив је и веома сличан шаблон, препознатљива је трећа четвртина, препознатљив је нестваран Стеф Кари. 

Наравно, тешко ће ико поновити тај успех од 73 победе из 82 утакмице, али не може се рећи да Голден Стејт ове сезоне није забаван за гледање, или да незаслужено долазе до тријумфа. 

И док се многобројне НБА звезде жале на промену и квалитет лопте (до прошле сезоне се играло са Спалдинговим лоптама, од ове са Вилсоновим), Стеф Кари и Голден Стејт шутирају и цепају мрежице широм САД.

Велику заслугу у овогодишњем успеху свакако имају и остали играчи, од којих се истичу Пул, Грин, Вигинс, Портер, Пејтон Јуниор...

Делује као да су сви напокон поптуно упознати са својим улогама и кретњама и да уживају у њима.

За то је у великој мери задужен Стив Кер, са целим својим стручним штабом, али и Боб Мајерс.

Кер се нагледао свега и свачега у последње две сезоне, али се могло наговестити у његовом погледу и изјавама, да је тај период морао да се прегрми како знају и умеју, јер време успеха поново ускоро долази.

Што се тиче Мајерса, генералног менаџера и некадашњег добитника награде за најбољег функционера НБА лиге, просто је невероватно како тај човек уме да намирише таленат и доведе га у своје редове. 

Мајерс је неко ко је путем драфта окупио Карија, Томпсона и Грина, али и неко ко је за нестварно мали новац успео да својевремено доведе Игодалу, Ливингстона, Богута...

Овога пута, Мајерс је нањушио једног Пула, који расте у шутерску звезду лиге, драфтовао велике таленте какви су Вајзмен и Каминга (нажалост обојица дуже време повређени), али у тим довео и играче улоге какви су Бјелица, Тоскано Андерсон, Муди, Ли и опет Игодала. 

Ипак, Голден Стејт је доста морао да истрпи, да би дошао у ситуацију у којој је данас.

Након пораза од Торонта у финалу у сезони 2018/19, кола су кренула низбрдо и деловало је да нема довољно дубоког амбиса у који се могу зауставити.

Кевин Дурент је напустио тим и отишао у Бруклин, а у супротном правцу прво је дошао Дианђело Расел.

И пре него што су сви могли да се навикну на његово присуство, он је брзо послат у Минесоту у замену за Ендруа Вигинса.

Многи су Вигинса сматрали тек мало бољим играча од Херисона Барнса, те да су "ратници" дебело промашили са избором играча. 

На то, најпотцењенији играч у читавој НБА лиги, Клеј Томспон, доживео је две најтеже повреде коју кошаркаш може да доживи: Ахилова тетива и предњи укрштени лигаменти колена.

Последња утакмица у којој смо гледали Клеја Томпсона била је оно поменуто финале са Торонтом, у којем је упркос огромним боловима, погодио слободна бацања и имао жељу да настави.

Голден Стејт ни у једном тренутку није желео да убрза процес Томпсоновог опоравка, што је и потпуно разумно и очекивано.

То је вероватно и последњи, или један од последњих делића слагалице екипе са шампионским амбицијама ове сезоне и многи са нестрпљењем чекају тренутак када ће Клеј поново заиграти и дати овој екипи нову димензију. 

Томпсон и Вајзман су послати у развојну лигу, како би стекли мало кондиције и дотерали фитнес пред дуго очекивани повратак на паркет. 

Повреду због које је пропустио целу сезону имао је и сам Стеф Кари, па је можда и било очекивано да у тренутку када су остали без Дурента, Карија и Томпсона, Голден Стејт заврши на последњем месту на табели у сезони 2019/20 са само 15 победа.

Много се очекивало од "ратника" прошле сезоне, када су напокон имали здравог Карија, али очигледно били недовољно уиграни, искусни и гладни тријумфа, па су регуларни део сезоне завршили на деветом месту, а у плеј-ину изгубили од Лејкерса и Мемфиса.

Ипак, делује да је ова сезона њихова, да је сада однос снага много другачији и да су жељни, гладни доказивања и враћања ове франшизе на пут старе славе.

Као и у поменутој сезони 2015/16, Вориорси морају да пазе да им успеси не остану лимитирани само на регуларни део сезоне, већ да морају да се докажу и у плеј-офу.

Нестварни Стеф Кари има још један мотив, који ће му вероватно донети и ултимативно признање - то је награда за најкориснијег играча финала, коју упркос освајању три титуле НБА лиге, никада није освојио.

Александар Петровић (AlexPetro23

број коментара 0 Пошаљи коментар