Рођендан нашег велемајстора права прилика да се види где је српски шах и у ком правцу иде

Александар Матановић, један од најбољих српских шахиста, недавно је напунио 90 година. Велемајстор је почео десету деценију живота и то је био повод да му у госте дође екипа РТС-а.

Матановић је рођен 23. маја 1930, 1955. је постао велемајстор, а седам година касније заједно са Драгољубом Минићем постао шампион Југославије.

Сада, каже да је дошао до "озбиљне бројке и да је време за сумирање животних резултата", јер око себе има велику породицу, укључујући чак и праунучиће.

"Како се приближавамо крају, говоримо шта је то битно у животу – ипак је то (породица). Што се тиче резултата, шаховских медаља и свега осталог, то је лепо, али није најважније", рекао је Матановић за РТС.

Поводом Матановићевог рођендана, одржан је интернационални турнир који је, као и многи у савременој ери, игран путем интернета.

"Шах није што је био у моје време, много се изменио. Када је реч о шаху, прегурао је многе векове – некада је то била краљевска игра, па игра милиона. Сада је у судару са компјутерима. Међутим, како каже Ботељик, бивши првак света и један од најумнијих људи које сам сретао у животу – 'Преживеће шах и то, људи су измислили аутомобиле, али се и даље тркају на 100 и 1.000 метара."

Светска шаховска организација (ФИДА) истиче да је број људи који играју шах и који прате шаховске догађаје близу је пола милијарде.

"Шах није само игра. Има исте ефекте који нису за потцењивање. Разлог, по мом мишљењу, јесте тај да се више негује.  То је део културе, а не спорта.  Нажалост, у нашој средин. Београд је некада био после Москве, некада и испред по популарности шаха. Сада више није и треба му помоћ. Ово је прилика да апелујемо на Град Београд – отворите шаховски дом у центру града."

Истакао је да прати догађаје, али да више не игра шах.

"Прекљукао сам се, довољно је било", наводи Александар.

"У моје време, а то је било педесетих година прошлог века, наш шах је био други, одмах иза Совјетског Савеза. Сада више није. Тај опоравак и повратак српског шаха где му је место је моја велика жеља", закључује Матановић.