Читај ми!

Од Констракте Португалији 12, а Украјини 8 поена

После освајања 5. места на „Евросонгу“, Ана Ђурић се ипак као победница вратила у Београд. О феномену који је песма "In corpore sano" постала, зашто жели да сада уместо уметнице буде мало домаћица, али и о распевавању песмом Зорице Брунцлик, говорила је више у интервјуу за емисију „Око“.

Иако се „Евросонг“ сматра забавом, ипак захтева много посла и труда, и за учеснике је прилично напоран.

„Буде ту и тамо простора за опуштање. То јесте посао и имаш распоред који мораш да поштујеш. Ако пропустиш пробу, то је теби на штету. Јако мало простора да се опустиш, али све у свему, лепо смо се провели“, каже Ана Ђурић у интервјуу за Око.

Упркос томе што никада није наступала на фестивалу оваквог формата, Констракта објашњава да је „Евросонг“, када се све сабере, ипак само фестивал и да му је тако приступила.

„У крајњој линији то јесте само фестивал, само што је телевизијски. Због тога је озбиљнији у мери да захтева добру припрему јер се све преноси и мора да изгледа затегнуто“, објаснила је уметница.

На питање колико је пута опрала руке и Торину, кроз смех је одговорила: „Колико хоћеш. Није било страшно, али – прало се.“

Ужелела сам се да будем домаћица

Архитекткиња, председница скупштине станара, уметница, домаћица – само су неке од Аниних улога у стварном животу, а она додаје да се чак и мало саркастично прозвала уметницом.

„Тренутно не знам шта сам. Ужелела сам се да будем домаћица“, истакла је Констракта.

Али не само то! Учешћем на „Евросонгу“ постала је и концертно активна, и то је чека, па истиче може да се назове и „извођачем музике“.

После полуфинала све равно

Очекивања на „Евросонгу“ признаје да није имала, али је желела да се пласира у финале.

„Кад смо се већ сви толико напели. Десило се неко уједињење, не само у Србији него код свих 'наших', да тако кажем. Због тога сам желела да уђем у финале и заокружим причу. После, кад смо ушли у финале, онда ми је било свеједно“, каже Ана Ђурић.

Знала је да је њен наступ ризичан за телевизијски шоу какав је „Евросонг“, па је током финала, за време гласања стручних жирија, помислила да то што су желели да пренесу није препознато.

Од Констракте за Украјину – 8 поена

На питање како су јој се свидели украјинска песма и наступ, Ђурићева каже да има добрих елемената.

„Све заједно – онако. Има добрих елемената, али више ми се свидела прошлогодишња представница“, навела је Констракта, додајући да би Украјини ове године дала седам или осам поена.

„За мене лично, 12 поена би отишло Португалији. То је врста песме какву ја волим, оне су бескрајно симпатичне, али је и њихов наступ био мало 'неевровизијски'“, објашњава српска певачица.

Реакција публике на In corpore sano

После гласова жирија, In corpore sano је заузела 11. место, али је онда уследила лавина гласова публике.

„Десио се тај замајац. У почетку се песма није баш високо пласирала, али публика, када се покренула, прогурала је песму“, наводи Ана Ђурић.

Сада је, како каже, песма добила нови живот на интернету, а и због наступа је доста „мимабилна“.

Симболи и поруке

Суптилни симболи и поруке песме In corpore sano допринели су добром пласману на „Евросонгу“, а Констракта сматра да су они имали значаја у ширењу и дељењу песме.

„Они омогућавају читање и схватање поруке на различите начине. Стварају неку мистику и онда ту упише свако шта жели. Погодно је за конзумирање“, објашњава уметница.

Што се Меган Маркл тиче, она се спомиње у песми да би се указала празнина свих текстова и прича у медијском простору.

„Она сама није битна. Њу медији користе не би ли стварали празне садржаје“, истиче Ана Ђурић.

Кô мали хрчци у кавезима

У својим песмама, посебно и триптиху којег је In corpore sano део, Ана Ђурић се осврће на неки пожељни начин живота који друштво намеће.

„И ја сам тако живела, али сам осетила бесмисао тога и рекла га наглас. Као мали хрчци се вртимо у кавезу без много смисла. Имала сам прилике да уредим живот другачије, али док сам то радила, ја сам била материјално подржана и обезбеђена“, каже Ана Ђурић.

У суштини, сви смо у позицији да јуримо ту своју егзистенцију и све време имамо привид неке слободе и слободног времена који не постоји: „Годину дана рада за две недеље мора...“