Porodično okupljanje

Meni kalendar uopšte nije potreban. Moj muž bi se svake godine toliko uzbudio uoči dolaska naših unuka da sam ja mogla da predvidim i koji je datum i koliko nas dana deli do susreta sa njima.

Sin nam se onomad preselio u Pariz gde se i oženio Francuskinjom i dobio troje dece. Ovaj moj, naravno, morao je svemu da nađe zamerke. Na primer, zašto je naš sin deci dao strana imena? Zašto Marcel kad je mogao da se zove Marko? Zašto Cecil kad je mogla biti Ceca? I zašto baš Evelin kad je mogla biti Eva? Naljutio se i jer su decu odveli u neki Sent Tropez , mesto da su ceo raspust proveli kod nas jer kako je čuo, i taj Tropez je neko selo. I probio mi je uši s tim da je on kao dečak živeo u Marselju, ali da su u njegovo vreme ljudi znali gde su im koreni i da se porodično okupljanje tada više cenilo. I kad se tako sit posvađa sam sa sobom, fino prione na spremanje kuće. Na sto stavi najbolji domaći liker i kompot, obuče staru oficirsku uniformu i sedne da ih dočeka u svojoj fotelji.

Autor teksta - Tatjana Kiždobranski

Glumica - Jadranka Selec

broj komentara 0 pošalji komentar