Čitaj mi!

Etno hrana u Jošaničkoj banji

Pasulj, bob, krompir, paprika, paradajz, krastavac, blitva, zelje, cvekla, lipa, majčina dušica, kopriva, matičnjak, žito, kukuruz…. Predstavljamo vam glavne glumce današnje „kojkekuda“ priče… A likovi koje tumače su: pasulj na tavče, bobove pihtije, mešana salata, sarmice razne, kao i sokovi, pohovani kačkamak, hleb, lepinja, kravajčići… Starinska jela i napici – znate ona što se spremaju dugo, na maloj vatri ili ukraj šporeta, naravno na drva…

Ovo novo, brzo vreme u kakvom živimo, ima i novi izraz za njih, naravno na jeziku civilizacije 21. veka, engleskom, „slow food", „spora hrana" u doslovnom prevodu... U kulturi kioska i supermarketa, sveopšte brzine, pa i brze hrane, „fast food"-a, sve što je sporo dobija dodatnu konotaciju - starih, kažu i dobrih, vremena.

Nazivaju takva jela i etno-hrana ili tradicionalna kuhinja, a Zorica Lazić, koja sa suprugom Danijelom već godinama u Banji Jošanici razvija seoski turizam na vekovnom porodičnom imanju, kaže prosto: „To je seljačka hrana!". Zdrava, dobra, puna truda i ljubavi, u koju su generacije predaka ulagale - od rasada, setve, uzgoja, rasploda do tepsija, bakrača i trpeze, i sve to prenosile potomcima kao zalog trajanja. Sebe samih.. na svome...

Možda ste znali, a možda i ne - ima Srbija dve Jošaničke banje: jednu podno Kopaonika i drugu ispod planine Bukovik kod Sokobanje. Selo se zapravo zove Banja Jošanica i zaista ima sedam izvora lekovite vode. Kroz banju, ali i kroz samo imanje Lazića, protiče reka Jošanica, na kojoj je neko od predaka Lazića podigao vodenicu još 1888. Tada je bila jedna od 37 u slivu reke i pritoka. Sada je jedina.

U sastavu je kuće, a u nju se ulazi iz Zoričine kuhinje ili, kako ona kaže, njenog carstva.

Vaše Mirjana Nikić i Elizabeta Arsenović su ga obišle, a razgovor zabeležile, u mirnom, mirisnom i cvetnom dvorištu, u hladu stare vinove loze.  

broj komentara 0 pošalji komentar
Kojekuda Kojekuda

Autor:
Autori: Elizabeta Arsenović i Mirjana Nikić

Emisija Radio Beograda 1 koja će vas, baš kako joj i naziv govori, voditi od Kelebije do Medveđe, od Bajine Bašte do Negotina - u seoca i gradove, u prošlost i budućnost, u stvarno i moguće. [ detaljnije ]