Породично окупљање

Мени календар уопште није потребан. Мој муж би се сваке године толико узбудио уочи доласка наших унука да сам ја могла да предвидим и који је датум и колико нас дана дели до сусрета са њима.

Син нам се ономад преселио у Париз где се и оженио Францускињом и добио троје деце. Овај мој, наравно, морао је свему да нађе замерке. На пример, зашто је наш син деци дао страна имена? Зашто Марцел кад је могао да се зове Марко? Зашто Цецил кад је могла бити Цеца? И зашто баш Евелин кад је могла бити Ева? Наљутио се и јер су децу одвели у неки Сент Тропез , место да су цео распуст провели код нас јер како је чуо, и тај Тропез је неко село. И пробио ми је уши с тим да је он као дечак живео у Марсељу, али да су у његово време људи знали где су им корени и да се породично окупљање тада више ценило. И кад се тако сит посвађа сам са собом, фино прионе на спремање куће. На сто стави најбољи домаћи ликер и компот, обуче стару официрску униформу и седне да их дочека у својој фотељи.

Аутор текста - Татјана Киждобрански

Глумица - Јадранка Селец

број коментара 0 Пошаљи коментар