Зашто је риба тако ретко на нашим трпезама?

Масовна имунизација становништва у неким државама већ даје видљиве резултате. Израелци су почели да се враћају нормалном животу и активностима. Попуштање креће и у Мађарској. Чућемо рапорт из тих земаља.

Поводом Међународног дана Рома поново скрећемо пажњу на проблеме са којима се припадници те националне заједнице суочавају. Иако се пуно ради на унапређењу њихових права, побољшању положаја и активнијем укључивању у друштво, Роми су још увек најдискриминисанија друштвена група у Европи. Саговорница Магазина је Биљана Тасић, учитељица и извршна директорка Удружења РОМАГ.

Време је ускршњег поста и у продавницама је повећана тражња за рибом. Иако би ову намирницу требало стално и обилно конзумирати, у Србији то није случај. У нашој земљи годишње се поједе тек  4 до 7 килограма рибе што је знатно испод просека ЕУ  од око 24 килограма. Зашто немамо навику да једемо рибу, да ли је она скупа за наше прилике и је ли упитан квалитет онога што је у
понуди на нашем тржишту, нека су од  питања за професора рибарства на Пољопривредном факултету, Зорана Марковића.

Тешко је замислити свакодневни живот без пластике. Она се, међутим, добија из нафте и самим тим представља велику опасност по животну средину. Изазов је, дакле, пронаћи нови начин производње пластичних материјала употребом биообновљивих ресурса. Тог посла прихватила се екипа младих научника које предводи професор Факултета техничких наука у Чачку, Павле Спасојевић.

Уредник и водитељ Оливера Стајић.

број коментара 0 Пошаљи коментар