Светске музичке позорнице

Дела Роберта Шумана (увертира за оперу Геновева, опус 81), Рихарда Штрауса (Други концерт у Ес дуру за хорну и оркестар), Хектора Берлиоза (љубавна сцена из драмске симфоније „Ромео и Јулија”, опус 17) и Жан-Филипа Рамоа (свита из лирске трагедије „Бореади”). Симфонијским оркестром Баварског радија диригује Сајмон Ретл. Солиста је Ерик Тервилигер који се овим концертом симболично поздравио са Симфонијским оркестром Баварског радија чији је почасни хорниста био у периоду од 2007. до 2019. године. Снимак је са концерта одржаног 31. јануара ове године у Херкуловој дворани у Минхену.

Музички таленат Ерика Тервилигера препознат је још док је био дечак: до десете године већ је музицирао на труби, клавиру и гитари изводећи џез, блуз и поп, а уписавши студије хорне 1972. године у родној Индијани, одлучио је да се посвети извођењу класичног музичког репертоара. По завршетку студија похађао је специјализацију на Моцартеуму у Салцбургу, да би већ 1975. године постао почасни хорниста Градског позоришта у Каселу.

Након освојених награда на престижним такмичењима хорниста у Женеви и Лијежу, године 1976. постао је и почасни хорниста Минхенских филхармоничара. Сарађивао је са познатим диригентима попут Мариса Јансонса, Сајмона Ретла, Лорина Мазела, Клаудија Абада и Андриса Нелсонса. Из Тервилигерове богате биографије издвајамо и да је једини хорниста који је одржао солистичке концерте у њујоршком Карнеги холу и бечком Музикферајну наступајући са Бечким, Берлинским и Минхенским филхармоничарима. Као камерни музичар наступао је и са ансамблом Солисти Минхенске филхармоније, Октетом Шуберт, Бетовеновим септетом, као и са Бечким камерним ансамблом.

Емисију уређује Ирина Максимовић Шашић