Хроника Трећег програма

Можете слушати осврт Дејана Петровића на филмове Љубомира Стефанова и Тамаре Котевске „Земља меда” и Дарка Штантеа „Последице” приказане на фестивалу „Cinema Now” одржаном 26. и 27. октобра у Новом Саду. У наставку Хронике прочитаћемо осврт Радомира Путника на књигу Драгана Клаића „Почети изнова”, коју су недавно објавили Издавачка кућа Клио и Универзитет уметности из Београда и Факултет драмских умјетности са Цетиња.

У новосадском насељу Подбара одржан је дводневни фестивал Cinema Now као легитимни наследник далеко славнијег некадашњег фестивала Cinema City. На укупно четири локације приказано је шеснаест филмова, међу којима Дејан Петровић издваја македонско остварење Љубомира Стефанова и Тамаре Котевске Земља меда и дело словеначког редитеља млађе генерације Дарка Штантеа Последице.

Земља меда, победник Санденс фестивала, на велико платно доноси визуелно импресивну и очаравајућу причу о последњој пчеларки Европе, која и даље живи у складу с природом, далеко од модерних технолошких достигнућа, не само 21. него и 20. века. Удаљен од социјалних агитатора за еколошка питања, филм Земља меда у први план ставља усамљену средовечну жену, која у изолованим пределима производи мед, што јој је једини извор прихода, хоби и задовољство.

Филм Последице више него успешно екранизује неколико комплексних и деликатних тема, избегавајући успешно замке пожељног политички-коректног ангажмана. Наиме, остварење Дарка Штантеа тематизује неколико кључних мотивских одредница генерацијског филма: одрастање, отпор ауторитету, сексуалност, насиље, одсуство перспективе.

* * *

Театролог Драган Клаић (1950-2011) начинио је изванредну студију, а могло би се рећи и елаборат, под насловом Почети изнова - промена театарског система. Како нас обавештава Радомир Путник, у овај пионирски подухват Клаић се упустио као вишедеценијски позоришни теоретичар, а каткад и практичар, који је на позицији директора Холандског позоришног института (од 1992. до 2001. године) и као професор културологије на више европских универзитета, стекао дубински увид у организациону структуру европских институционалних позоришта и препознао надолазећу кризу која је из корена променила односе у европском театру. Анализирајући затечено стање, Драган Клаић отворио је питање опстанка субвенционисаних позоришта на старом континенту и тиме антиципирао неизбежан разговор о њиховој даљој судбини. У својим анализама аутор је указао на неопходност промена у организацији субвенциониране позоришне делатности на свим нивоима, од стварања ансамбла, начина руковођења и одређивања места театру у оквиру друштвене заједнице, до избора репертоара, учешћа на фестивалима, повезивања са другим позориштима и срединама, флексибилнијег маркетинга и коришћења предности технолошких иновација и њиховог стављања у службу театарске уметности. Да би што подробније објаснио неопходност благовремених промена, Драган Клаић повлачи паралелу између комерцијалних позоришта на западу, разних естрадних и музичко-забавних програма, као и других облика забаве који претендују на исту публику, претећи да површношћу и драшкањем ниских страсти код гледалаца, преотму потенцијалну публику.

Читала Душица Мијатовић.
Уредница емисије Тања Мијовић.

број коментара 0 Пошаљи коментар