Хроника Трећег програма

Прочитаћемо осврте Саше Тошковић и Соње Ристић на концерте одржане у оквиру 51. Београдских музичких свечаности. У наставку Хронике емитоваћемо текст Срђана Дамњановића написан поводом недавне смрти Имануела Валерштајна.

У недељу, 13. октобра, у Дворани Коларчеве задужбине наступио је ансамбл „Ла Воче Струментале" (La Voce Strumentale) предвођен виолинистом, контратенором и диригентом Дмитријем Синковским. На репертоару су била дела барокног композитора Антонија Вивалдија - Годишња доба, концерти за виолину опус 8, Концерт за лауту и виолу д'аморе у де молу и Кантата Чесате, омaи Чесате. Како оцењује Саша Тошковић, кроз овај циклус концерата Синковски је оправдао епитет виртуоза - у технички захтевнијим ставовима виолиниста је демонстрирао невероватну брзину и прецизност свирања, остављајући утисак да искоришћава све експресивне и звучне капацитете инструмента, док је у лаганим ставовима исказао мелодичност и кантабилност Вивалдијеве музике, посебно оне коју је компоновао за виолину. Синковски и ансамбл одавали су утисак хармоније, баланса, уиграности и задовољства при заједничком музицирању, а три биса изведена после веома захтевног концертног програма, сведочила су да је барокни свет руских музичара освојио нашу публику.

* * *

Соња Ристић пише о наступу младог кинеског пијанисте Жанга Шенглианга, познатијег као Ниу Ниу, који се публици 51. БЕМУС-а представио 15. октобра у Коларчевој задужбини. Композиције Франца Шуберта, Фредерика Шопена, Феликса Менделсона и Франца Листа део су репертоара који Ниу Ниу изводи на својој светској турнеји, у оквиру које је и овај концерт, а у свој београдски наступ пијаниста је уврстио и Бетовенову Месечеву саонату, како би одао почаст 250-годишњици рођења композитора. Како закључује критичарка, Ниу Ниу је показао висок ниво техничких способности, те су извођења виртуозних дела углавном била успелија од композиција лаганог темпа, у којима је било неопходно изнети бројна динамичка нијансирања. Када је реч о осећајности коју је пијаниста унео у своју интерпретацију, стеиче се утисак „научености", пре него тренутне инспирације и емоција, тако да су висока очекивања публике с почетка концерта испуњена само делимично.

* * *

Амерички социолог Имануел Валерштајн умро је 31. августа, а остао је упамћен као заговорник теорије светских система. Његова тестаментарна порука гласи да крају хаоса светског система можемо допринети афирмисањем релативно егалитарног и потпуно демократског система. Валерштајн је заговарао одбацивање евроцентричких претпоставки као и неговање трезвенијег осећаја за историју, који не изискује нове фанатизме, него напоран интелектуални рад. Осим тога, како истиче Срђан Дамњановић, Валерштајн је рехабилитовао улогу и положај интелектуалца у доба када, сходно општем становишту, интелектуалац представља аномалију с којом треба раскинути. Критика америчке политике, због које је у нашој земљи освојио све симпатије, није била примарна област његовог интелектуалног интереса, већ је то била тематизација положаја неевропских друштава, првенствено Индије и Африке.Подршка антисистемским покретима широм света, критика односа метрополе и периферије, као и анализа глобалног капитализма, учинили су да нове генерације у њему виде перјаницу антиглобалистичког покрета, уз Бурдијеа и Чомског.

Читала Марица Милчановић.
Уредница емисије Тања Мијовић.

број коментара 0 Пошаљи коментар