Kako je od evrofanatika iz vremena Toto Kotunjove pobede na Evroviziji postao evroskeptik, za koga istražuje Demostat, zašto je smenjen sa mesta glavnog i odgovornog urednika Danasa i da li se pokajao što je u vilu Bokeljku išao na ćevape, u novoj epizodi podkasta „Bermudski trougao“ govori novinar i programski direktor Demostata Zoran Panović.

„Nemam problema s tim, ljudi se smenjuju, dolaze, smenjuju. Nije mi ni dan-danas jasno zašto sam smenjen sa mesta glavnog urednika Danasa. Nikad nisam imao iluziju da u privatnom sektoru vlasnik nema pravo na takav potez ili da ima obavezu da se obrazloži. Na tom prijemu u Bokeljki bili su svi glavni urednici i tad je situacija bila još uvek relativno normalna u medijima, a Vučić je služio neku klopu. I upravo tu mi je rekao: Panoviću, bolje nešto popij, strpljenja imaj, doći će tvoji. Koji su moji, pitam. Kaže: znaš ti. I to su bile tri rečenice koje sam s njim progovorio. Ljiljana Smajlović je s njim pričala pola sata, ali je na naslovnu Politike stavila moju, a ne svoju sliku s njim. To su te manipulacije, ali legitimne. U tom gostovanje na Hepiju sam bio, jer mi je bilo bitno da postavim pitanje koje hoću. Ali nije bitno šta pitaš, u zavisnosti od kanala na kom te vide, moralna policija kreće da radi".

Gost dvadesete epizode „Bermudskog trougla" govori o TV duelima, kako pamti dogovore između Aleksandra Vučića i Dragana Đilasa koje su njihovi savetnici ilustrovali na salvetama, kako razume zabranu ministrima Srpske napredne stranke da daju izjave određenim medijima i zašto ne veruje u nezavisno novinarstvo.

„Verujem u profesionalno novinarstvo. Propaganda je isto legitimna i ona ponekad liči na novinarstvo, kao i obrnuto, ali treba da se napravi osnovna razlika. Ovde je jedina demarkaciona linija- za i protiv Vučića. I režimski i opozicioni mediji mogu po potrebi biti i liberalni i konzervativni. Svi vade iz konteksta. Kad gostuješ na različitim televizijama, svako ostavlja samo ono što odgovara njemu i njegovom političkom stavu. Nema ni klasične novinarske forme na mnogim televizijama. Dajem rudimentaran primer: kad je konferencija za štampu neke političke partije, kažite mi koliko televizija može da pruži korektan izveštaj sa te konferencije, a da ne komentariše usput šta je bilo? Nemojte ubacivati u kontekste, pustite me minut i po da čujem šta je ko rekao. Te hibridne forme komentarisanog izveštavanja, zastupljene i kod režimskih i opozicionih medija, tipičan su model iz Sovjetskog Saveza."

Panović odgovara na pitanja o javnoj upotrebi istraživanja, kako se na jednom koncertu Brusa Springstina u Trstu našlo buduće rukovodstvo RTS-a, i zašto se u svojim tekstovima često referiše na vreme vladavine Josipa Broza i na pop kulturu.

„Prošlost je važna za razumevanje sadašnjosti, a mi često polazimo od nulte tačke. SPS je dokaz da takva tačka ne postoji. Ili, ko je mogao da očekuje da će Tomislav Nikolić koji je nosio glogov kolac u Kuću cveća biti reafirmator ideje nesvrstanih," kaže Panović. „Vreme je lakše razumeti preko sadržaja koji su ga činili. Današnje vreme od prethodnih izdvaja nadrealizam. Moj pradeda je otišao u Prvi svetski rat, a nikada nije video avion, tenk, verovatno ni mitraljez. Znao je za top i pušku. A danas ne postoji nijedan rasplet koji već nismo videli - od pandemije i nuklearnog armagedona do globalne zavere i invazije vanzemaljaca. Kad je došlo do pandemije sve scene su već bile snimljene, pitanje je bilo samo šta biram, da li neki Soderbergov film, Pekićevo Besnilo ili album Pink Flojda sa omotom koji podseća na bolnicu na Sajmu."