Дописник Радио-телевизије Србије из Јапана у деветој епизоди подкаста о медијима говори о садржајима које јапанска публика воли, „фризирању“ програма, тамошњим таблоидима, забрањеним темама, односу према украјинској кризи и Русији и објашњава како су у друштву са највећим технолошким развојем опстали телевизија и штампа.

 „Извештаји јапанских медија на годишњице страдања у Хирошими и Нагасакију су фиксиран жанр. Иде мировна порука градоначелника и онда се прича о жртвама и патњама људи који су преживели, али се не помиње ко је бацио атомску бомбу. Није забрањено, али у медијима постоји врста прећутног разумевања да о томе не треба говорити," каже за Бермудски троугао Иља Мусулин, новинар који већ 24 године живи у Јапану.

„Јавна извињења су у Јапану важна тако да скоро свакодневно виђамо представнике неких компанија, на пример, како се на конференцијама за новинаре клањају до пода. "

Како се и са којим темама воде предизборне кампање у земљи у којом једна партија, Либерално-демократска, влада готово без прекида од 1955, а како се друштво односи према странцима, корупцији и феноменима релативно непознатим у другим деловима света попут самоизолације младих, феминизације мушкараца или умирања од прекомерног рада.

„Бирачи кажњавају појединце, али никад партију саму. Она има бројне фракције, које се боре и по правилу је премијер онај ко победи у тој унутарпартијској борби. С друге стране, свака критика опозиционих странака бива аспорбована у ЛДП и брзо постаје њена политика", говори Иља Мусулин, дописник РТС-а из Источне Азије.